EK u petak odlučuje o srpskom čeliku

Evropska komisija će u petak 7. aprila izreći privremene mere u okviru antidamping istrage koja se vodi protiv pet zemalja: Srbije, Rusije, Brazila, Ukrajine i Irana, saopšteno je na sajtu EK. Kako je objašnjeno, reč je o merama, koje se donose najkasnije devet meseci od pokretanja procesa. Postupak protiv naše zemlje zvanično je pokrenut 7. jula prošle godine, pošto se Udruženje evropskih proizvođača čelika „Eurofer” požalilo da je čelik iz Smedereva prodavan ispod cene.

 Kakva će biti odluka Brisela i da li će nam biti razrezane privremene kaznene tarife za sada niko ne zna. Olakšavajuća okolnost može da bude to što je EK tokom istrage utvrdila da je Srbija nije povećala izvoz čelika u EU. Sa druge strane ono što nam ne ide u prilog, što čak i finansijski izveštaji „Železare Smederevo” pokazuju, jeste da je bilo prodaje čelika ispod cene.

Ukoliko EK i našoj zemlji zaista izrekne ove mere, one će biti na snazi šest meseci. To, međutim, ne znači da će se izricanjem ovih privremenih opomena, istraga u EK završiti. Naša vlada imaće rok da do 2. maja dostavi komentare na odluku EK. Kraj postupka očekuje se na jesen. Tačnije, na sajtu komisije navodi se da će definitivne mere biti izrečene 6. oktobra ove godine.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je tokom nedavne posete Nemačkoj da je „bukvalno molio” Angelu Merkel da nam pomogne kada je o ovom postupku reč. Kako je rekao sredinom marta, bila je to dvadesetominutna saga o „Železari” i antidampingu.

„Rekla je da će da pogleda i da će da pomogne koliko god bude mogla po tom pitanju”, kazao je Vučić tada.

Kasnije je objašnjavao kako je od nemačke kancelarke imao i povratnu reakciju. Merkelova ga je, kako je istakao, obavestila da će odluka „biti odložena”.

Na sajtu EK to se, međutim, ne navodi. Naprotiv, stiče se utisak da su datumi fiksno zakucani i da je to standardni način na koji se vode antidamping istrage.

Ono što za nas trenutno može da bude olakšavajuća okolnost jeste što Srbija nije povećavala svoj izvoz čelika u zemlje EU u periodu od 1. avgusta do 31. novembra 2016. godine, kao što je „Politika” nedavno objavila.

Istraga je dosad pokazala da najlošije stoje Rusija i Brazil, dok je Srbija u nešto boljoj poziciji. To, međutim, ne prejudicira da će ishod po nas biti pozitivan.

Kako je „Politika”, već pisala „Eurofer” je još 11. oktobra prošle godine zvanično zatražio od komisije da evidentira uvoz čelika koji u EU stiže iz pet zemalja protiv kojih se vodi postupak. Naše vlasti su zatim negodovale i Briselu su uputile žalbu prema kojoj ne postoji dovoljno opravdan razlog da carinici evidentiraju čelik koji iz Smedereva stiže u EU. Sličnu žalbu uputili su zvaničnici iz Irana, Rusije i Ukrajine. EU, inače, ima ovlašćenja da evidentira uvoz iz neke zemlje, ali za takav potez mora imati i valjano obrazloženje. Upravo to je ono što su naše vlasti pokušale da ospore.

EK je utvrdila da je došlo do rasta uvoza iz nekih od ovih zemalja za 14 odsto. Najviše se povećao uvoz iz Rusije i to čak 73 odsto. U posmatranom periodu rastao je i uvoz čelika iz Brazila (26 odsto) dok je uvoz čelika iz Smedereva, u periodu od 1. avgusta do 31. novembra, ostao nepromenjen. Iran i Ukrajina su, istovremeno, čak smanjili svoj izvoz u Evropu.

Nakon takvih rezultata, komisija je ocenila da je registracija uvoza iz Srbije, Ukrajine i Irana bila nepotrebna.

I dok nam stagniranje izvoza u EU tokom ove istrage ide u prilog, ono što je po nas trenutno nepovoljno je što se čak i u finansijskim izveštajima „Železare Smederevo” navodi da je bilo prodaje čelika ispod cene. Predmet istrage odnosi se na vremenski period od 1. jula 2015. do 30. juna 2016. godine. U to vreme „Železarom Smederevo” upravljao je „HPK inženjering” na čelu sa Peterom Kamarašem.

Zanimljivo je da je istraga prošlog leta pokrenuta samo nekoliko dana pošto je kineski „Hestil” i zvanično preuzeo „Železaru Smederevo”. U to vreme evropski mediji bili su prepuni vesti o tome kako nelojalna konkurencija iz Kine, gasi radna mesta širom Evrope.

Inače, udeo smederevske železare na evropskom tržištu čelika manji je od jedan odsto.