Prenapumpano pa ispumpano

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. marta – „Dabogda imao, pa nemao”, kletva je koja je zadesila milione ovdašnjih građana. „Američki san”, da se stalno živi „bolje nego juče”, pretvorio se, naime, u košmar, gde se mnogi kućevlasnici i stanodavci strmoglavljuju u nesanjani status – „socijalnih slučajeva”.

Vodeća sila sveta uzdrmana je nezapamćenom krizom na tržištu kuća, hipoteka, kredita… Gotovo kao u basni o žabi koja se rasprsla u nastojanju da dostigne dimenzije vola, pukla je veza između mogućnosti i stvarnosti, obaveza i planova, a ponajviše među cenama čiji se odnos sveo na precenjenost i potcenjenost.

Šta se dogodilo, ukratko objašnjava ekonomista Kamran Afšar. Navodi primer: osoba koja je bez problema kupila kuću, sada banci duguje 250.000 dolara, a može da je proda za samo 180.000, tako da je primoran da je napusti, prepusti banci da joj nađe novog kupca.

Takvom naglom ispumpavanju prethodilo je – naglo napumpavanje zvano „patriotska potrošnja”, početo još 1996. a naročito pojačano posle terorističkih napada 11. septembra 2001. Za desetak leta, do 2006. godine, cene stanova su porasle za 124 odsto, da bi onda počele naglo da padaju, dok su mnogima, po ugovornim specifikacijama, rasle kamate na pozajmice uzetih za smeštaj domaćinstva, zakupaca…

Zaduženi više nisu mogli da otplaćuju, kreditori da naplaćuju. Kriza je zahvatila sve slojeve – od najnižih do svetskog berzanskog centra, njujorškog Volstrita, lančano uzdrmavši i druga međunarodna središta obrta kapitala.

Razlozi ovdašnjeg posrtanja su višestruki. Navodimo samo tri. Prvo, pozajmljivači su se „zaneli” u uverenju da će njihove prinadležnosti i cene kupljenih domova rasti tako da će uvek moći da na nabavljenom zarade ili bar da ga jednostavno otplaćuju. Drugo, banke su „šakom i kapom”, po sličnoj logici, davale zajmove ne vodeći računa o „kreditnoj istoriji” klijenata, tačnije o njihovoj realnoj mogućnosti da dobijeno vrate. Treće, američka privreda se približila recesiji koja je povećala iskušenja celog društva, a pogotovu odnos poverilaca i dužnika, sazdan na pretpostavci o „nezaustavljivom napretku”.

Vašingtonske vlasti, uzrujane i izbornim strastima, još nisu našle kompletan odgovor za novi izazov. Prve mere administracije bile su usmerene na stabilizaciju banaka. Zamereno im je da tako zanemaruju mase ojađenih pa tim Bele kuće upravo razrađuje plan za pomoć i naglo obeznađenim građanima.

Put rešavanja krize će biti poduži, kažu poznavaoci. Za upadanje u nju bili su otvoreni mnogi ulazi, dok se izlazi tek traže…

M. P.