Makedonski „Tikveš” pravi beogradsko pivo

Njegova obaveza biće da zaposli najmanje 100 radnika koji su u ovoj firmi radili do momenta kada je otišla u stečaj. Pored Janevskog za zakup su konkurisali i konzorcijum na čijem je čelu „Insa”, poznati proizvođač satova iz Zemuna, kao i podrum pića „Pevac”.

Time je stavljena tačka na spekulacije da će pivara biti ugašena. Novi vlasnik je rekao za Tanjug da planira da zaposli do 300 radnika i uloži u nove proizvodne kapacitete, ali da nije zainteresovan za „osvajanje” nekretnina i lokacije.

On smatra da su se u javnosti u Srbiji stvorile nepotrebne tenzije u vezi sa zakupom BIP-a, jer njegove namere nisu bile da trguje nekretninama, već da proizvodi.

„U našim dosadašnjim razgovorima sa Vladom Srbije jasno smo istakli želju da unapredimo i oživimo BIP, te smo istakli da nismo zainteresovani za zemljište i nekretnine, već samo za proizvodnju i distribuciju piva i ostalih proizvoda koje bismo pravili”, rekao je Janevski.

On planira da zaposli daleko više ljudi nego što im je to obaveza, ali da to ne može da se uradi brzo.

„Kako bude išao rast proizvodnje tako ćemo zapošljavati radnike, a plan je da dođemo do broja od 200 do 300 novih zaposlenih”, rekao je makedonski biznismen i vlasnik vinarije „Tikveš”.

BIP je otišao u stečaj sredinom 2015. godine i to na zahtev Poreske uprave. Time su se srušile nade malih akcionara da će, poput kolega iz drugih velikih pivara, bogato unovčiti svoje akcije, a njihov udeo u firmi nije mali. Njih nešto preko 5.000 ima čak 48 odsto akcija naspram države koja ima 52 odsto.

Manjinski akcionari su iste te godine isposlovali sastanak sa predsednikom vlade Aleksandrom Vučićem, koji je, kako su rekli mali akcionari, preporučio da se BIP proda. Tada se govorilo da su čak četiri kupca zainteresovana za BIP – iz Poljske, Rusije, Azerbejdžana i Amerike. Na kraju ništa od toga nije bilo.

Za razliku od drugih velikih pivara BIP nije imao sreće u privatizaciji i njegova agonija traje praktično od trenutka prodaje sredinom 2007. godine. Na tenderu ga je kupio švedsko-litvanski konzorcijum za 21,4 miliona evra, uz obavezu investicija od 5,1 milion evra. „Pivovarna Laško” bila je drugorangirana zbog slabije ponude za čim su mnogi žalili, jer su im se njihove namere činile poštenije.

Novi vlasnici ubrzo su počeli da duguju državi za poreze i doprinose, a sporna je bila i prodaja imovine. Početkom 2010. godine Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor s kupcem, jer nisu investirali 2,6 miliona evra koliko je bilo predviđeno da ulože u drugoj godini od privatizacije, kao i zbog prodaje imovine preduzeća bez dozvole. Imali su obavezu i da otkupe akcije od malih akcionara što takođe nisu učinili. Nakon toga Agencija je donela odluku o restrukturiranju preduzeća, ali očigledno bez uspeha, jer je ono pet godina kasnije otišlo u stečaj.

Agencija je, inače, tužila švedsko-litvanski konzorcijum i na Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije dobila spor. Konzorcijum je odlukom bio dužan da isplati Agenciji ugovorenu kaznu od 5,1 milion evra zbog neispunjenja investicija i 11,7 miliona evra jer su se obavezali da preduzeća neće dovesti do stečaja ili likvidacije.

Kasnije je pokušana prodaja BIP-a iz stečaja i čak pet takvih pokušaja je bilo neuspešno. Prva dva tendera za prodaju BIP-a su poništena jer je u međuvremenu, po žalbi manjinskih akcionara, poništavan i sam stečaj. Treći put su ponude otvorene, ali se ispostavilo da ponuđači ne ispunjavaju uslove iz javnog poziva, te je i taj poziv poništen, a ubrzo i sledeći, raspisan u julu 2016. godine.