Tražili ste, gledajte...

Od četvrtka u ponoć veliki su redovi na slovenačko-hrvatskoj granici. Novim pravilima Evropske unije svaki se putnik proverava po dva spiska, jedan je nacionalni, države u koju ulazite, a drugi je spisak Interpola. Nema majci ni ptica da proleti.

Samo vas proglase za osobu opasnu za bezbednost i teritorijalni integritet države članice EU, ili cele EU, i nema vam ulaska u EU. Još ako nešto loše i napišete o EU, automatski ste zabranjeni.

Možda na spisku ima i koja je boja očiju poželjna, a koja je zabranjena. Visina i oblik čela se podrazumevaju, takođe su na spisku, a gospodin Lombrozo je toliko godina, otkada nije među živima, konačno došao do potvrde svoje teorije: „Čovek, delikvent“. Uglavnom, crnomanjasti i sa bradama dodatno se kontrolišu. Čak i oni sa fino štucovanim bradama, onako fensi poluobrijani. Jer, to je moguća bela Al kaida...

Trube i psuju vozači na graničnom prelazu Bregana – Jesenice na Dolenjskem, trube i psuju i Slovenci, a još više Hrvati.

„Kaj je ovo, kaj smo se za to borili u Domovinskom ratu, da nas zaustavljaju i gledaju k'o lopove na 25 kilometara od Zagreba“, dobacuje policajcima jedan brka.

Dođe mi da mu kažem, onako od srca, neka za ovo zahvali frau Merkel, ona je prvo pozvala sve izbeglice sa Bliskog istoka neka slobodno dođu u Nemačku, dobiće stan i socijalnu pomoć, kroz nekoliko godina i državljanstvo, integrisaće se svi u nemačko društvo.

Pa raja navalila. Ali kada je gužva postala nesnosna i kada su počeli da pristižu i „mudžosi“ koji se depiliraju i ne možeš ih na prvi pogled razlikovati od dobro preplanulih iz Davosa ili sa Kanara, e onda je frau Merkel povukla ručnu, to nije moja formulacija već vrlo hrabra sintagma predsednice Hrvatske, gospođe Kolinde Grabar Kitarović.

I sada evo ispaštaju svi na spoljnim granicama EU, a najviše mi iz bivše Jugoslavije, ili kako se to sada politički korektno kaže „iz regiona“. „Regionalci“.

Pljušte iz automobila formulacije „bog mater“ i „jezuš Marija“, otegla se kolona na autoputu od granice sa Slovenijom skoro do Svete nedelje što je, zapravo, zapadno predgrađe Zagreba. Kako će tek biti putnicima iz Srbije, jedna kontrola na ulazu u Hrvatsku, druga na ulazu u Sloveniju.

„Bog mater“ Jugoslavijo, rekli bi mnogi u Hrvatskoj gde oko 18 odsto stanovnika i danas žali za bivšom Jugom, što je bio šok za sve dežurne domoljube, da bi nekoliko dana kasnije usledio novi šok oko zajedničkog jezika Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca. Sve hrvatske novine objavljuju ko je sve potpisao tu famoznu Deklaraciju o zajedničkom jeziku, posebno ko je od Hrvata to potpisao.

Spisak je pun uglednih imena sa hrvatske strane, ali jok, svi su i Hrvati i Srbi proglašeni neznalicama, „niš vrednoga“, budalašima, lenčinama, lezilebovićima, orjunašima, komunjarama, jugonostalgičarskim nacionalistima, četnicima, kosovcima, udbašima, Udbinim koritarima, vodoinstalaterima, stolarima, stručnjacima za izvlačenje novca iz proračuna, odnosno budžeta...

I gle đavola, ta se Deklaracija pojavila baš na godišnjicu kada je davnog 19. marta 1967. objavljena ona čuvena Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika. Tada je oko toga u bivšoj nam Jugi, ili „tamnici naroda“, skoro nagrabusio i Miroslav Krleža, ali zaista zašto Šerbedžija i ekipa barem nisu pogledali datume iz ne tako davne nam prošlosti.

A ne ovako, nova Deklaracija o zajedničkom jeziku baš na godišnjicu Deklaracije o hrvatskom književnom jeziku. Ne bih se štel mešati, ali to sa spiskom i nije originalno. Ionako spiskova raznih imena i potpisa ima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Ako niste na spisku, zapravo i ne postojite.

Obožavam da čitam zagrebački list „7dnevno“. To su naslovi: „Na čelo Agrokora dolazi Josip Manolić“, čovek ima skoro 100 godina, pa „Komunjare ruše Beru i dovode Sabinu“, „Tko će kome ukrasti glasove: Bruna Esih Prgometu, ili obratno“, „Zatvor za Ivicu i Zdravka“, „Umjesto filmskog festivala 'Dani hrvatskog filma', u Zagrebu se održavaju 'Dani srpskog filma'“, „Tko nije vjeran svojoj stranci neće biti vjeran ni svojim biračima“, „U Hrvatskoj samo je pljačka vječna“, „Zajednička jezičina Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca“, „Jugosloveni i štovatelji Tita i dalje predaju na svim vodećim sveučilištima u Hrvatskoj“, „Muslimana pregazio vlak, on neokrznut viče: Spasio me Isus“...

Dva su mi pisca u „7dnevno“ najdraža: mlađahni Holjevac i veteran tenisa, ugledni advokat Hodak. I jedan i drugi žestoko napadaju sve što je srpsko i jugoslovensko. Mlađahni Holjevac ima partizansko prezime, stari je Veco Holjevac bio prvoborac i komunista, borac za Jugu.

Veteran Hodak, koliko znam služio je vojni rok u onoj „tamnici naroda“ , u JNA u Bitolju. Ne u Kanadi, ili Australiji, već u JNA. Kako sam i ja bio u istoj kasarni, zastavnik Žika mi je jednom pričao o jednom momku iz Zagreba koji je najbolje jurišao preko kanala, pa uz Titovo brdo. I pravio i zidne novine. I bio reprezentativac, u rvanju ili u boksu? Žika mi to nije znao tačno reći. A Žika ga je jako voleo. I on Žiku. Stalno ga spominje u tekstovima. Bila jednom jedna zemlja. I svi je izdali...