Do poslednje Todorićeve suze

Ali šta će biti sa radnicima koji su na njegovom platnom spisku? U Srbiji u kompanijama koje posluju u okviru ovog koncerna radi 11.000 ljudi. To je dvostruko više nego u „Železari Smederevo”. Upravo oni će u Srbiji platiti maržu na Todorićeve suze. Police njegovog trgovinskog lanca „Merkator S”, u okviru koga posluju „Roda” i „Idea”, svojom robom puni više od 600 ovdašnjih dobavljača. Dve trećine njih čine mala i srednja preduzeća. Za mnoge – nemogućnost da naplate svoju robu značilo bi i automatsko brisanje sa privredne mape Srbije. Tugu hrvatskog tajkuna otplatiće do poslednje Todorićeve suze. Kao što su onomad platili maržu na Miškovićeve. Šta će biti sa „Frikomom”, zrenjaninskim „Dijamantom”, „Mg mivelom”, Kikindskim mlinom i „Novom slogom”? „Agrokor” je danas sve, osim privatnog problema prezaduženog hrvatskog tajkuna.

Problem „Železare Smederevo”, na primer, aktuelna vlast pokušavala je da reši tako što je prevrnula i nebo i zemlju i preko pola sveta za rukav vukla kineski „Hestil”. U slučaju „Agrokora” državi su vezane i ruke i rukavi. Em je reč o privatnoj firmi, em o stranom investitoru. I pošteno govoreći, jedino što država može je da prati da li Ivica Todorić u Srbiji poštuje srpske zakone. Naročito onaj o rokovima plaćanja. Da li na vreme plaća porez, izmiruje obaveze prema radnicima i dobavljačima. Premijer Aleksandar Vučić održao je juče sastanak sa „Agrokorovim” dobavljačima. Ministar trgovine Rasim Ljajić i ranije je pozvao sve one koji imaju problema u naplati da mu se jave. Ali, država treba da zna da je malo onih privrednika koji će o tome govoriti javno. Dobavljači su uplašeni i u strahu da neće uspeti da naplate svoja potraživanja ako svoje odnose sa velikim trgovinskim lancem počnu da rešavaju preko medija. U „Merkatoru S” uveravaju da je sve u najboljem redu, da se rokovi plaćanja poštuju, da je reč o posebnom privrednom društvu koje ostvaruje dobit i koje nije bilo garant za krovne kredite koncerna. Ako naša država zaista želi da zna u kakvom su stanju bilansi ovdašnjih Todorićevih firmi nek na sastanak, umesto uplašenih dobavljača, pozove bankare. Oni koji su Todoriću pozajmili pare, već su prebrojili sva njegova krvna zrnca. Čisto sumnjam da su zaposleni u odeljenju za procenu rizika ovdašnjih banaka toliko bezbrižni i optimistični kada je o hrvatskom tajkunu reč.

Ima neke simbolike u tome što je konsultantska kuća „Alvares i Maršal” koja je restrukturirala „Liman braders”, sada od ruskih banaka dobila zadatak da iz krize izvuče Todorićeve firme. Možda će zvučati preterano, ali ono što je „Liman braders” bio za Ameriku, to je „Agrokor” za ovaj region. Sa 60.000 radnika, više od 60 kompanija i godišnjim prihodom od 6,5 milijardi evra u regionu, koncern je postao previše veliki da bi propao. Šta ako se ostvari najgori scenario i Todorić pukne? Slom koncerna sa sobom će povući nadole i privredni rast u regionu. U Hrvatskoj već postoje procene da će umesto očekivanih tri, rast ekonomske aktivnosti biti nula odsto. S finansijske ivice, zajedno sa Todorićem, leteće i radnici i kreditori i dobavljači. U najboljem slučaju, pašće tražnja. Jer, u kriznim situacijama ljudi se uzdržavaju od potrošnje. A to će opet gušiti privredni rast u regionu.

Fitilj nad glavom Ivice Todorića ovih dana uveliko gori. Kompletan dug i kamata po osnovu emitovanja rizičnih PIK obveznica (payment in kind) na naplatu dospevaju u maju 2018. godine. Reč je o rizičnom finansijskom instrumentu koji investitori nazivaju „vremenskom bombom” koja u jednom trenutku može da eksplodira. Ukoliko Todorić u jednom danu hedž fondovima, koji su kupili PIK obveznice, ne bude na gomili i u kešu mogao da plati pola milijarde evra, ostaće bez firme. Jer kada je 2014. godine emitovao ove rizične papire, Todorić je sopstvenom imovinom garantovao da će vratiti dug. Založivši veći deo „Agrokora”, njegov gazda je kao u ruletu, sve žetone stavio na jedno polje. Tako je Todorić u dužničkom kazinu zaigrao na sve ili ništa sa hedž fondovima i firmu koja vredi nekoliko milijardi evra na kocku stavio zbog 485 miliona evra zajma.

Sa ove vremenske distance, jasno je šta je Todoriću pomutilo razum. Godinama je goreo od želje da kupi slovenački „Merkator”, ali je politički otpor Slovenaca bio veliki. Karte su mu se konačno otvorile početkom 2014. godine. Todoriću se poklopilo sve, osim para. Nije ih imao. Da bi zatvorio finansijsku konstrukciju, vlasnik „Agrokora” upustio se u ovaj rizičan finansijski eksperiment.

I sve ovo što sada gledamo, uključujući i aktivno učešće ruskih banaka, koji su „Agrokoru” pozajmili više od milijardu evra, samo je pokušaj da Todorić proleće dočeka na nogama. Jer, iako su Rusi „Agrokoru” pozajmili više, njihov kolateral je manji i očigledno se nisu tako dobro obezbedili kao hedž fondovi. Zato sada i imaju interes da dodatno finansiraju prezaduženog Todorića i pomognu mu da vrati PIK kredit. Jer, u suprotnom i oni mogu da potonu zajedno s njim u maju 2018. godine.

U hrvatskoj javnosti se to što su ruske banke, koje su u državnom vlasništvu, imenovale Antonia Alvaresa Trećeg da restrukturira koncern, tumači kao širenje ruskog uticaja. Kao da je sam Putin seo u upravu „Agrokora”. Kako bi se taj uticaj smanjio, hrvatski Sabor je po hitnom postupku usvojio „leh Agrokor”, zakon o sistemski važnim kompanijama koji državi omogućava imenovanje privremene uprave u firmu. Tamošnje vlasti objašnjavaju da je usvajanje ovog propisa, koji mnogi izjednačavaju sa „nacionalizacijom”, samo plan Be, koji će se primeniti u slučaju da Alvaresov plan A ne uspe.

Ovaj zakon nije nikakav plan Be. On je samo u pisanoj formi dokaz da političari najlepše mišljenje imaju o sebi.

Baš da vidim tog eksperta koji sedi u vladi Andreja Plenkovića koji će znati da upravlja „Agrokorom”. Ako to Todorić nije znao i ako Antoniju Alvaresu Trećem, koji 25 godina restrukturira privatne i državne firme, ne bude pošlo za rukom. Po svemu sudeći, Todorić i hrvatska država, će izaslaniku ruskih kreditora vezati ruke.

Još veći problem je to što i sam Todorić o menadžerskim sposobnostima političara ima bolje mišljenje nego o sebi. Kako drugačije objasniti  to što je u petak popodne tražio aktiviranje „leh Agrokora”. Sve što sam za 40 godina zaradio, predajem državi, poručio je ovaj hrvatski privrednik. Čovek koji je biznis decenijama gradio uz pomoć političkih veza na kraju je svoj posrnuli gigant „donirao” političarima. Ili, što bi rekli u kazinu, kako došlo, tako i otišlo.