Beogradske foto-čarolije

Najbolje fotografije sa Fejsbuka ušle su i u beogradske umetničke galerije na tri do sada organizovane izložbe. Četvrta, „Beogradski biseri” biće postavljena od 17. maja, u Kući Đure Jakšića. Osnivač je „Politici” omogućio da premijerno objavi neke od fotografija koje su u konkurenciji za majsku postavku.  

– Sve je počelo idejom da se okupe ljudi koji vole Beograd i tu ljubav hoće da podele s drugima. Bilo nas je malo, ali vremenom smo postajali sve brojniji pa se sada približavamo broju od 30.000 članova – priča Miodrag Grujić.

Počeli su da se javljaju i ljudi iz svih krajeva Srbije, ali i s raznih strana sveta. Neretko, to su nekadašnji akademci iz raznih država koji su studirali kod nas, a često naši ljudi koji su otišli van zemlje tražeći više znanja i posla. 

– Javio nam se čovek s Novog Zelanda. Kaže kako je jedva čekao da pređe 16.000 kilometara da ponovo oseti našu domaćinsku atmosferu. A kada tamo u dalekom svetu posmatra fotografije Beograda, bar na trenutak može da uživa u tako običnim, a neobičnim beogradskim čarima – prepričava Grujić.

Na strani su najbrojnije fotografije, ima i video-zapisa pa i literarnih sadržaja. Svakako su interesantne slike starog Beograda, kaže Grujić i naglašava da su u svojoj grupi članovi odredili nekoliko pravila kojih se svi pridržavaju.

Ne dozvoljavaju se bilo kakve diskriminacije, govor mržnje, politički angažman, vređanje, a ni reklamiranje.

Sve fotografije su autorske, bilo da su ih radili amateri ili profesionalci. Kada se pripremaju izložbe, u žiriju su najveći autoriteti kao Tomislav Peternek, Božidar Vitas, Vlada Vukadinović...

Sve što administratori fejsbuk grupe smatraju vrednim završava na posebnoj stranici, u riznici, zapravo u više od 50 albuma koji čuvaju desetine hiljada fotografija.

Oko fotoaparata najradije lovi trenutke velegradskih lepota. Ali ume da ovekoveči i tugu sugrađanina, težinu života na plećima starice i buđenja u praskozorje posle veselo provedene noći uz zvuke starogradskih pesama ili rok balada. Na fotografijama će se naći svakovrsne lepote gradskih minijatura i arhitektura, ali i pogledi na prljavštinu „utisnutu” u ćoše metropole. Jer, i takav je naš Beograd.

Grujić tvrdi da nema tog događaja u gradu koji ne zabeleži neko iz ove grupe. Tako oni izrastaju u svojevrsni novinarski bedem, još nesvesni da stvaraju deo istorije koja će se tek pisati.