I dalje muke zbog nauke
(Фото Project Management Srbija)
Ponedeljak, 10.04.2017. u 10:00
Verujem da je svakome jasno da samo znanje i rad mogu da pomognu zemlji da se izvuče iz situacije u kojoj se godinama nalazi. Ali, pre svega znanje. Da znamo šta i kako treba da radimo. Ako prevedemo tu reč na latinski doći ćemo do reči scientia, od koje je u engleskom/francuskom izvedena reč science. I tako dolazimo do reči nauka. Dakle, jedino nauka može da nam pomogne da najzad izađemo iz ovog circulus vitiosus-a. Oni koji su shvatili značaj nauke za razvoj zemlje „stavili su nauku u svoje najviše prioritete“ i obezbedili su sredstva za nauku. Ono što je takođe značajno jeste da se „obezbedi da politika i ideologija nikad ne izvrću i ne iskrivljuju činjenice i dokaze“. Političari treba da „slušaju šta (njihovi) naučnici imaju da kažu, čak i kad im to nešto ne odgovara, posebno kad im to nešto ne dogovara“. Tako je govorio američki predsednik Obama odmah posle izbora. A koliko smo mi daleko od ovakvog shvatanja uloge i značaja nauke, najbolje govore rezultati koje postižemo.
Naučni savetnik
CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Подели ову вест
Komentari12
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Стари Знанац
@Leona. Nije reč o tehnologiji, primenjenoj nauci ili privredi i turizmu, kao što misle neki, g. Rebronja na primer, o profitabilnim kuhinjama ili lečenju preterane gojaznosti i sl., već o nauci, dakle traženju, ako je već reč o nekoj "kihinji", mehanizama nastajanja preterane gojaznosti u socijalnoj ili metaboličkoj sferi, hormonalnim uticajima i sl, to jest uopšte o: istraživačkom radu, nastavi, tj. širenju nauke i javnom naučnom radu. Potpuna kontrola naučnog rada vodi katastrofi. Moguće je postići "neke" rezultate ali je to veoma ograničeno (imali smo promere u SSSR kao i kod nas). Kao što sam rekao verovatno je bolje postaviti ceo naučni rad na široj slobodnoj osnovi, a samo pojedine projekte posebno finansirati, te će oni tako i biti slobodno prihvaćeni od odgovarajućih insituta i naučnika. Ali ne obrnuto, zacrtavati institutima i istraživačima šta će da rade. Hibrid te vrste funkcioniše i totalni dikatat nam nije potreban.
Odgovori
|
Preporučujem
0
Muradin Rebronja
Izvinite, ovde se radi o primeni nauke o hrani i/ili ishranin stanovništva. A preterana gojaznost je rezultat unošenja više kalorija nego što je potrebno (masnoće, šećera i alkohola) i/ili sagorevanje manje kalorija (fizička neaktivnost) nego što je potrebno. Moja ciljna grupa za lečenje te pošasti su ionako škembavi Amerikanci, moji Kanađani, Evropljani, Emiraćani, Saudijci...uglavnom penzioneri koji su motivisani da što duže žive i da ne budu bolesni, imaju i novca i vremena. Ne može napamet i sistem "svi su dobrodošli". Ne može ni kao "ćorava koka". Pažljivo odabrati metu (cilj) pa onda precizno i "u sridu".
Preporučujem
1
Muradin Rebronja
Да, да, али продуктивно знање и продуктиван рад који ствара нову вредност.
Наравно, и наука. Једна од њих је и наука о исхрани становништва безбедном, здравом, укусном, јефтином и профитабилном храном. А на основама те науке, туризам у функцији лечења прекомерне гојазности.
Огромно тржиште Америке, моје Канаде, ЕУ, Емирата, Саудијаца...по Хипократовим начелима да храна буде лек и лек храна. Нажалост, наше угоститељске школе школују "кадар" за кафанско-мензашко угоститељство и примитивни синдикално-пансионски "трузам". А права катастрофа је у вишем и високом образовању које апсолутно ништа о томе не знају. На државној високој школи куваре "уче" о изградњи и опремању хотелских објеката, економику хотелијерства, пословно право, право ЕУ, све потпуно бескорисни предмети. А требали би да науче како да креирају профитабилан јеловник и да организују ефикасну производњу на индустријски начин у хотелским кухињама. Мора да се почне од трогодишњих средњих угоститељских школа дуалног образовања.
Odgovori
|
Preporučujem
5
Muradin Rebronja
@ Захваљујем се на подршци и разумевању, уважени господине Ррашо Поповићу, и на напомени да се овде не ради о "самоистицању" већ о нуђењу решења. Који лекар не би понудио лек за болесника? Проблем је у оним болесницима који не признају да су болесни. Ко каже да наша привреда није болесна? Толико незапослених и "запослених" на државним јаслама, којих је тако много да су им канцеларије тесне да се о столицама отимају. Најобичнији паразити који живе на грбачи народа. И истина је, то важи и за угоститељство и туризам, то поуздано знам јер ми је то посао. Никакав квалите производа и услуге, никва продуктивност, и никаква профитабилност. Да се то промени, потребно је "само" да се модернизује технологија, производи, менаџмент и запослени, пошто већ знање имамо (моје власништво). Имамо наших успешних бизнисмена, као што је то власник АЛКО Групе, који би могао да уткупљује банкрот хотеле у бањама и на планинама, да ангажује професионални брендирани менаџмент и од њих направи стуб развоја.
Preporučujem
1
Рраша Поповић
@Мурадин.Поштовани!У потпуности и без резерве подржавам твоје гледиште и без намере за самоистицањем,као неко ко се врло успешно научно и у пракси,овде и у свету,приватно бавио (и данас у пензији саветодавно) овом проблематиком,истичем бр.проблеме као велику препреку.Борба за већи профит,посебно употреба пестицида која подразумева јефтинију производњу хране,је велики проблем.Друга варијанта (без) је скупља и на граници рентабилног-економски исплативог.Као друго,општи образовни,културни и др.ниво,код нас и у свету,није на потребном нивоу.Проблем је и неконтролисан одлив штетних материја у спољну средину (зем.,воде,ваздух) и одсуство лабораторијске контроле производње.Са Аутором прилога у Политици се слажем да Наука није проблем,већ политичари или неки други на власти.Ово гледиште делим са лекарима и фармацеутима који се баве темом Лечење (ис)храном,са којима врло успешно сарађујем.
Preporučujem
3
Gustav Floberka
Krenem odavde: "пре свега знање. Да знамо шта и како треба да радимо. Ако преведемо ту реч на латински доћи ћемо до речи scientia, од које је у енглеском/француском изведена реч science. И тако долазимо до речи наука. Дакле, једино наука може да нам помогне" i skroz mi jasno zašto od NAŠE nauke vajde nema.
Odgovori
|
Preporučujem
4
Споразумни развод
За почетак, да се раздвоје природне и друштвене науке - то су два света. Пројекти за природне науке да се спроводе по природњачким правилима, а пројекти за друштвене науке да се спроводе по друштвењачким правилима. Нико ником да не смета и свако да ради свој посао. Превише је бесплодних препуцавања у разним комисијама између природњака и друштвењака, то не води никуда, само се губи време. Дакле, споразумни развод - и свако на своју страну.
Odgovori
|
Preporučujem
24
Игор Г.
Када би ови садашњи пустили у власт паметне и школоване не би се дуго задржали у фотељама. Њима требају послишни и полуобразовани који ће гласати за њих верујући у обећања типа: „Нелипши магаре до зелене траве".
Odgovori
|
Preporučujem
17
PRIKAŽI JOŠ
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
