Beograđani na meti razbojnika

Kada je penzioner D. V. (70) preksinoć, oko 22.15 časova, ulazio u svoj stan na drugom spratu zgrade u Ulici Jovana Bjelića 23, u naselju „Braća Jerković”, iza njega su se odjednom, kao niotkuda, stvorila dva maskirana muškarca i brzo ga ugurala u predsoblje. Zatvorili su za sobom vrata i počeli torturu nad D. V. i njegovom suprugom V. V. (67), koja je bila u dnevnoj sobi. Uperili su u njih pištolj i tražili im novac.

Ženu su udarili drškom pištolja u lice, a njenom suprugu zavrtali ruke i prste. Otvarali su ormane i iz njih izbacivali stvari, u potrazi za novcem. Nesrećni čovek dao im je svoju penziju, koju je tog dana podigao, ukupno 18.000 dinara. Razbojnicima to nije bilo dosta i tražili su još. Kada su ženi pokušali da zalepe usta selotejp trakom, ona je počela da vrišti.

Kriminalci su tada pobegli, dotrčale su komšije, neko je pozvao policiju, a ubrzo je došla i Hitna pomoć.

Ženu su odvezli u Urgentni centar, gde su joj lekari snimili glavu, pružili joj adekvatnu pomoć i uputili je na maksilofacijalnu hirurgiju, a uviđajna ekipa i kriminalistički tehničari su do sitnih jutarnjih sati u stanu tražili tragove razbojnika. Napadnutom bračnom paru je juče u SUP-u rečeno da je u pitanju krivično delo teškog razbojništva, ali počinioci još nisu pronađeni.

Jedan je na licu imao nekakvu masku, a drugi čarapu.

Bili su visoki. Na rukama su imali rukavice, a na nogama patike. D. V. pretpostavlja da su oni bili na trećem spratu četvorospratne zgrade bez lifta kada je on ulazio u stan i da su brzo strčali niz stepenice čim je on otvorio vrata.

Ovako izgleda razbojnički napad prepričan iz treće ruke. Kako je bilo napadnutom bračnom paru, kakav su strah preživljavali preksinoć kada su u njihov život ušli razbojnici, to samo oni znaju. Redakciju „Politike” juče je pozvala njihova kćerka, koja živi sa svojom porodicom, i ispričala nam šta se dogodilo njenim roditeljima u nameri da upozori sve Beograđane da budu oprezni kada ulaze u svoje stanove.

SUP uobičajeno ne izdaje zvanična saopštenja o ovakvim događajima, a dnevne novine obično nemaju dovoljno prostora da izveste čitaoce o svakom razbojništvu, pogotovo ako „nema mrtvih”, kako to novinari među sobom kažu.

Međutim, ovakva razbojništva događaju se veoma često, a ne smemo zaboraviti da su takvi upadi razbojnika u stanove običnih ljudi završavali i pravim masakrom, kao što su slučajevi zločina u Pohorskoj i u Fruškogorskoj ulici, pre 15 i više godina.

Potrebno je uvek osmotriti okolinu ili bar hodnik i stepenište ispred ulaza u stan, a ulazna vrata uvek treba zaključati, kako nezvani gosti ne bi mogli baš tako lako da izvrše napad.

Neophodno je i da policija javno redovno upozorava građane na mere opreza, a ako ona to ne čini, onda je dragoceno i upozorenje samih građana, kao što je naša čitateljka čiji su roditelji preksinoć bili žrtve razbojništva.