Srce Ukrajine

O značaju postavke govorili su direktorka ove ustanove Mirjana Menković i ambasador Ukrajine u Beogradu Oleksandar Aleksandrovič. Izložba je posvećena godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Ukrajine.

Muzejski prostor krase razne tehnike narodne slikarske umetnosti Ukrajine, kao što su vitinanke i  petrivka, koja predstavlja i zvanični brend Ukrajine, a prikazana je i savremena ukrajinska odeća sa elementima etnostila.

Vitinanke su vrsta ukrajinske narodne dekorativne umetnosti. To su šaroliki ukrasi za kuće, isečeni makazama ili izrezani nožem u obliku silueta od belog i šarenog papira. Korišćeni su za ukrašavanje zidova, prozora, polica, kaljevih peći, kamina… Ukrajinske narodne papirne vitinanke kao ukrasi seoskih kuća pojavljuju se sredinom 19. veka, a   ornamenti tradicionalnih vitinanki su uglavnom geometrijski i biljni.  

Papir se pri izradi vitinanki presavijao dva, četiri ili osam puta, što je omogućavalo da se stvore čvrste  kompozicije. Savremene vitinanke sada se koriste kao novogodišnji ukrasi za izloge.
Tradicija ukrašavanja životnog prostora i odeće petrivskim slikanjem nastala je u Ukrajini pre pojave hrišćanstva. Ljudi su verovali da se u lepim ornamentima krije magična snaga, koja štiti vlasnike od zlih sila. Savremena tehnika originalnog petrivskog slikanja pojavila se u 17. veku zajedno sa dolaskom prvih doseljenika u selo Petrivku u Dnjepropetrovsku oblast i od tada je slikanje petrivke postalo neodvojivi deo ukrajinske svakodnevice.

Ljudi su gradili svetle kuće i ukrašavali ih cvetnim crtežima. Ulepšavali su unutrašnjost i fasadu kuće, a onda i posuđe, svadbene škrinje, nameštaj... Vlasnike kuća koje nisu bile ukrašene jarkim ornamentima u selu nisu poštovali, smatrajući ih moralno siromašnim i nedostojnim čak i pozdrava.

Zanatlije su samostalno pravile četkice od mačje dlake ošišane sa grudnog koša i zahvaljujući tome  farba se ravnomerno nanosila, a ornamenti su bili uredni. Često se crtež oslikavao i prstima. Boje za petrivsko slikanje – roze, žuta, plava, crvena i zelena – nikada se ne mešaju i sve su dizajnirane tako da u crtež unesu entuzijazam i prirodnu lakoću.
Raznovrsnost cveća, lišća i bobičastog voća stvara kod posmatrača oduševljenje i podstiče ga da satima razgleda remek-dela narodnog slikarstva, koje je 2013. godine ovu umetnost stavilo na spisak kulturne nematerijalne baštine Uneska.

Autorka Olesja Vakulenko (26) je dizajnerka, članica Nacionalnog saveza majstora narodne umetnosti u Ukrajini i najmlađa članica umetnički nastrojene dinastije Vakulenko – Samarski. Njeni roditelji su majstori slikanja petrivke, a baka Gana bila je učenica slikarke Katarine Bilokur. Olesja se kao dete prvo latila boje i četkice i nije mogla da zamisli da ljudi mogu da žive, a da ne slikaju.

Završila je Harkovsku državnu akademiju za dizajn i umetnost na specijalizaciji „Umetničko modeliranje tkanina” i ima zvanje magistar dizajna. Ona radi i na izradi grafika za knjige, panel slika, batika, bojenju odeće, grafičkom dizajnu, a organizuje i radionice za odrasle i decu. Njene bojanke po zidovima skrenule su dečju pažnju i na ovoj beogradskoj izložbi. Mališani, ali i odrasli, imali su priliku da bojama oplemene radove u antistres slikovnicama – bojankama. Ona je autor prve ukrajinske antistres bojanke za odrasle „Ja volim Ukrajinu” gde je na svakom crtežu prikazan neki lik ukrajinske mitologije ili obreda.