Sećanje na let „Apola 13”: „Hjustone, imamo problem!”

Pre 47 godina, jedanaestog aprila 1970, lansiran je treći kosmički brod namenjen sletanju na Mesec. Njegova posada, koju su činili Džejms Louel, Fred Hejz i Džon Svajgert ‒ na Mesec, međutim, neće kročiti. Letelica o kojoj govorimo je „Apolo 13”. Dva dana nakon besprekornog lansiranja sa kosmodroma Kejp Kanaveral, na više od tri stotine hiljada kilometara od Zemlje, snažna eksplozija potresla je brod i poklonila istoriji kosmičkih letova (danas već uveliko legendarnu) rečenicu „Hjustone, imamo problem" ‒ jedan od najpoznatijih ikad izgovorenih izveštaja astronauta, podseća na ovu istorijsku epozodu RTS.

Eksplodirao je, kako se ispostavilo, jedan od rezervoara sa tečnim kiseonikom na komandnom modulu, koji je ubrzo izgubio sve zalihe kiseonika, kao i rezerve vode, napajanje električnom energijom i pogonski sistem. Jedina nada astronauta bio je lunarni modul, koji je tako postao čamac za spasavanje. Da bi preživela, posada je morala da se podvrgne ekstremnoj štednji vode i kiseonika, kao i da snizi potrošnju energije na svega petinu uobičajene, navodi RTS.

Umetničko viđenje eksplozije na "Apolu 13"

Situacija u kojoj se našao „Apolo 13” bila je bez presedana u istoriji kosmičkih letova, te je najveći deo pažljivo razrađenih procedura i planova namenjenih potencijalnim problemima u izvođenju misije bio od male pomoći. Inženjeri misije su stoga osmislili mnogobrojne improvizacije kako bi oštećenom brodu obezbedili kakve-takve izglede povratka. Pošto manevarske mogućnosti nisu dopuštale da se „Apolo 13” naprosto okrene natrag ka Zemlji, stručnjaci su proračunali niz delikatnih korekcija putanje sa složenim rezultatom - da letelica načini krug oko Meseca i da se, nakon toga, upravljena silom Mesečeve gravitacije, posluživši se onim što se neretko označava kao „gravitaciona praćka”, najzad nađe na kursu koji je vodi kući.

Kapsula "Apola 13" u kojoj su se astronauti vratili na Zemlju 

Pritom je za astronaute zaseban izazov bilo da pomoću pozicije Sunca održe ispravnu orijentaciju broda. Višak ugljen-dioksida u lunarnom modulu, koji, razume se, nije bio predviđen za duži boravak trojice astronauta, uklonjen je teškom mukom, inovativnim i pomalo nasilnim adaptiranjem filtera prenetih iz komandnog modula, koji uz to nisu odgovarali ležištu, te su astronauti morali da ih prekroje na licu mesta. Neizvesnost je takođe, do poslednjeg trenutka, lebdela nad pitanjem kako će se pri povratku kroz atmosferu pokazati toplotni štit letelice.

Posada "Apola 13"

Uprkos dugom spisku ozbiljnih i potencijalno fatalnih problema, gotovo neverovatna upornost posade i timova na Zemlji na kraju je urodila plodom. Sedamnaestog aprila lunarni modul „Apola 13” bezbedno se spustio u Tihi okean. Tako se okončao poduhvat koji će biti predmet iscrpnih književnih i filmskih obrada i ostaviti u popularnoj kulturi trag koji nimalo ne zaostaje za onim koji su ostavile misije iz programa „Apolo” koje su, za razliku od „zlosrećne" trinaestice, dosegle Mesec, navodi RTS.

Putovanje koje umalo nije postalo putovanje bez povratka, po slavnim rečima jednog od putnika Džejmsa Louela, ostaće najjezgrovitije upamćeno kao „uspešni neuspeh” ‒ istinski podvig ljudskog znanja, kreativnosti, odvažnog duha i odlučnog odbijanja predaje.