Nemojte se kladiti protiv Fijona

Otkako su ga zasule nepotističke i korupcionaške afere, Fijona su komentatori otpisali jer su od njega ruke isprva digli birači, a zamalo i partija. Kolege iz Republikanske stranke su ga pritiskale da Alanu Žipeu preda partijsku zastavu u jurišu na Jelisej i spreči sramni poraz, za koji su verovali da je neminovan nakon što im je ukaljao reputaciju (iako je to već učinio Nikola Sarkozi) sudskom istragom koja se vodi protiv njega i supruge Penelope.   

Istina, istraživanja javnog mnjenja u protekla dva meseca potvrđuju da je s pozicije favorita pao na treće mesto. Osim što su ga pretekli Le Penova i Makron, sondaže kažu da mu u vrat sad duva i levičar Žan-Lik Melanšon.

Ali, nemojte se kladiti protiv Fijona, jer se ovaj prekaljeni političar, bivši premijer i umereni desničar ne predaje olako. Rizikujući da se njegova borbenost protumači kao bezočni samoljubivi čin, Fijon, izgleda, ipak uspeva da iznova osvoji birače. Ako ovoj istrajnosti dodamo podršku desnice u malim gradovima, on i dalje ima šanse da iz afera ispliva u drugi krug.  

Za razliku od socijaliste Benoe Amona, koji organizuje piknike i uživa na suncu, Fijon drži ozbiljne mitinge kakvima opet sebi privlači starije Francuze. Verovatno iz želje da i dalje imaju jaku desnicu, mnogi sumnjaju u istinitost optužbi na njegov račun, zanemarujući čak i zvanično pokrenute istrage.

Tako je Fijon za nepuna dva meseca prešao put od toga da tradicionalni konzervativci skandiraju „Strpajte ga u zatvor” do toga da na poslednjim mitinzima jedva da se može čuti kako poneki uljez viče „lopove”.

Pri tom, iako ankete kažu da Makronu, iza kojeg ne stoji nijedna partija, raste popularnost, procenjuje se da su njegovi birači kolebljivi u odnosu na stabilnu osnovu takmaca koje guraju tradicionalne stranke.

Fijon je stoga, prividno smrtno ranjen, i dalje tu i uporno javnost ubeđuje u to da jedino on može da reformiše Francusku. A brojni su birači koji se slažu s njim da država mora da uvede mere štednje iako postoji realan rizik da im kaiš stegne čovek za kojeg bi sud, na kraju istrage, mogao reći da je, nameštajući ženi lažni posao, iz državne kase uzeo stotine hiljada evra. 

Iako je njegova istrajnost zadivljujuća, za ponovni rast rejtinga treba prvenstveno da zahvali konzervativnim i katoličkim pokretima koji čine dobar deo njegovog tima i, umesto Fijonove ličnosti, naglašavaju upravo programe poput mera štednje.

Fijon na mitinzima ne traži da ga ljudi vole već da ga podrže jer je to u interesu Francuske.

Ovi pokreti, od kojih su neki rođeni na masovnim uličnim protestima protiv legalizacije istopolnih brakova, ponose se umećem mobilisanja. Oni su 2013. godine okupili više od 100.000 ljudi u najvećim desničarskim protestima poslednjih decenija. Tada su na ulice izlazile cele porodice protiveći se tome da decu usvajaju partneri u istopolnim brakovima (Fijon je obećao da će se pozabaviti tim i sličnim pravima ako bude došao na vlast).

Ovi pokreti, uključujući i katoličke grupe, pokrivaju širok spektar tema, od porodičnih pitanja do reforme Evropske unije i francuske ekonomije.

Oni koji ga optužuju da je previše blizak katoličkim organizacijama zaboravljaju da oni čine veliki segment francuskih konzervativaca i da njihove vrednosti dele mnogi. Oni cene to što Fijon ističe katoličko opredeljenje i što živi s istom ženom duže od 30 godina. 

Ova baza mu veruje kada kaže da su mu afere namestili politički protivnici.

„Ako želite da ubijete psa, tvrdićete da ima besnilo”, brane ga sredovečni Francuzi.

Nemojte se kladiti, ali možda će Fijon eliminisati Makrona ili pak Le Penovu u drugom krugu. Ipak je on, u svakom smislu te reči, najkompleksniji kandidat kojeg su desničari imali.