Nova era Redžepa Tajipa Erdogana

Na referendumu koji je održan danas većina Turaka dala je svoj glas za predložene ustavne amandmane u kojima se predviđa praktično neograničena vlast predsednika republike.

Na zvaničnom vebsajtu turske novinske agencije Anadolija navodi se da je na osnovu 99,98 odsto izbrojanih glasova trenutni rezultat 51,21 odsto glasača za ustavne promene, dok je 48,79 odsto protiv reformi.

Prema prvim analizama ustavne amandmane podržali su građani u centralnoj Anadoliji, dok su građani Ankare, Istanbula, Izmira kao i Kurdi na jugoistoku zemlje uglavnom glasali protiv. Ustavne promene označiće novu eru u biografiji Redžepa Tajipa Erdogana, koji je kao šef države i kao premijer već na vlasti petnaest godina.

Amandmane su podržale njegova vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) i desničarska Partija nacionalističkog pokreta, dok su protiv bile vodeća opoziciona Republikanska narodna partija i prokurdska Narodna demokratska partija. Ovo je najkrupnija sistemska promena u Turskoj otkako je Mustafa Kemal Ataturk pre sto godina ukinuo sultanat i proglasio modernu sekularnu republiku. Predsednik Tajip Erdogan očigledno želi da bude novi Ataturk – otac Turaka – ali kao islamista, a ne kao sekularista.

U vladajućoj Partiji pravde i razvoja, koja je predložila ove promene, imaju objašnjenje: Turska će konačno imati jaku izvršnu vlast, više neće biti „preklapanja” nadležnosti između predsednika republike i premijera, pošto se ta funkcija ukida.

Prema osamnaest usvojenih amandmana, koje je inicirao Erdogan, predsednik Turske ubuduće će imati svu vlast u svojim rukama, maltene kao što su je nekada imali sultani.

On će imenovati (i smenjivati) ministre, potpredsednike države, vladaće dekretima, predlagaće budžet, moći će da raspusti parlament i raspisuje izbore, da proglašava vanredno stanje. Šef države moći će takođe direktno da utiče na rad pravosuđa, pošto će imenovati jedan broj sudija Ustavnog suda i članova Visokog saveta tužilaca i sudija. Na taj način izbeći će se politička trgovina oko formiranja slabih koalicionih vlada, tvrde u vladajućoj stranci.

Prema usvojenim promenama, predsednik će ubuduće moći da zadrži i funkciju u svojoj partiji. Na osnovu dosad važećih paragrafa, šef države je morao, čim zasedne u tu fotelju, da napusti svoju partiju kako bi mogao da se ponaša kao nadstranačka ličnost.

„To će biti vladavina jednog čoveka i jedne partije, predsednik će biti izabrani sultan”, upozoravaju protivnici sadašnjih promena. Pobeda Erdoganovih pristalica objašnjava se time što su protivnici amandmana bili pod neviđenom medijskom blokadom i njihov glas je teško stizao do šire javnosti, pogotovo što je u zemlji na snazi vanredno stanje posle neuspelog vojnog udara.

„Ovo je opasan korak unazad u ustavnim i demokratskim tradicijama Turske. Promene će dovesti do autoritarne vladavine jedne ličnosti”, upozorila je uoči referenduma Venecijanska komisija.

Kako se najavljuje, prvi izbori po novom ustavu biće održani 2019. godine, kada ističe sadašnji mandat predsednika Erdogana koji je dobio po starom ustavu. Prema amandmanima, šef države može imati dva petogodišnja mandata. Prema tome, Erdogan bi mogao da ostane na kormilu zemlje sve do 2029. godine.

Sada se s velikim interesovanjem očekuju prvi potezi predsednika Erdogana, koji je zbog referenduma „zaratio” s pojedinim zemljama Evropske unije, pre svega Nemačkom, Holandijom i Austrijom. On je najavio da će Ankara preispitati odnose sa Briselom koji se, kako tvrdi, decenijama poigrava njenom kandidaturom za ulazak u Uniju. „Turska nije ničiji žrtveni jarac. Svako treba da zna gde mu je mesto”, upozorio je on EU uoči referenduma.

Savet Evrope: Turska pažljivo da razmisli o narednim koracima

STRAZBUR – Tursko rukovodstvo trebalo bi pažljivo da razmisli o svojim narednim koracima, imajući u vidu tesnu pobedu pristalica ustavnih reformi, kojima se proširuju ovlašćenja predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, izjavio je večeras generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.

Kako je naglasio u saopštenju, „od izuzetnog značaja” je obezbediti nezavisnost sudstva u skladu sa principom vladavine prava, koje je garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Prema njegovim rečima, Savet Evrope, čiji je Turska punopravni član, spreman je da podrži zemlju u tom procesu, preneo je Rojters.

„Tursko biračko telo podržalo je izmene Ustava. S obzirom na tesnu pobedu, tursko rukobodstvo bi trebalo da pažljivo razmisli o narednim koracima”, poručio je Jagland. (Tanjug)

Dan posle referenduma sednica vlade kojom predsedava Erdogan

ANKARA – Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan predsedavaće sutrašnjom sednicom vlade u svojoj predsedničkoj palati u Ankari, javila je televizija „CNN Turk.

Sednica vlade biće održana dan nakon referenduma na kojem su građani podržali ustavne reforme kojima se proširuju ovlašćenja predsednika. (Tanjug)