Staza kroz prirodu duga stotinu kilometara

„Ova uređena i označena staza duga je stotinu kilometara, a namera je da je u Izačiću spojimo sa Bihaćem. Time bi bila spojena sa hrvatskim stazama”, rekla nam je Jovana Kutić iz Fondacije „Luka”, koja je pokretač akcije za formiranje ove staze.

Stazu su ljubitelji prirode s oduševljenjem dočekali, a namenjena je za šetnju u prirodi i planinarenje, ali je većim delom pogodna i za bicikliste. 

Bez obzira na to da li će biti uvrštena u jednu od tri staze organizacije „Via Dinarika”, koje presecaju države od Slovenije do Albanije, a čemu se planinari nadaju tokom ovog leta, što bi doprinelo njenom predstavljanju i promociji u znatno širim krugovima ljubitelja prirode, u Fondaciji „Luka” kažu kako i bez toga, ova staza nudi bezbroj zanimljivosti, rekreativnih i turističkih.

„Zasad je otvorena samo bela staza, od ukupno tri staze Via Dinarike. Na nekim ranijim mapama te organizacije upravo se pominjala i ova naša trasa, a naš predlog je da je i zvanično uvrste, ali hoće li tako i biti to zasad ipak ne znamo. I naše vlasti bi možda mogle malo bolje razumeti i pomoći, što bi ojačalo naše šanse”, kaže.

Pojasnila je da je zasad delimično obeležena staza od Banjaluke do Teslića, a da bi drugi deo, prema Hašanima, preko Kozare i na kraju do Bihaća, radilo zajedno više planinarskih društava. Na drugim društvima ostaje da od Teslića, eventualno, obeleže stazu i dalje prema Srbiji.

Na pitanje šta zapravo podrazumeva pravljenje staze, ona kaže da to u prvu ruku znači odabir neke zanimljive putanje, koja ima prohodne, a dovoljno sadržajne predele.

„Potom to je potrebno malo urediti, okrčiti, mapirati stazu uočljivom planinarskom markacijom, po propisima. Na ovoj stazi tačke interesovanja jesu, na primer samostan Marija Zvijezda, brojna odmaralište, ribnjaci i kampovi, pravoslavni manastir Liplje, kao i prelepi predeli. Daleko od gužve a dovoljno blizu da se na svakom mestu neko može uključiti”, navela je ona. 

 Šumske i makadamske staze su celom dužinom markirane po međunarodnim standardima, a prilagođene rekreativcima i ozbiljnim sportistima.

Na stazi se nalazi veliki broj izvora pitke vode, a postoje i mesta za kampovanje, logorovanje, kupovinu domaćih proizvoda i rukotvorina, kao i uživanje u domaćim tradicionalnim jelima. Staza je prilagođena svim uzrastima, rekreativnom uživanju i istraživanju prirode.

Oni koji se odluče za avanturu, moći će usput da pazare i domaće proizvode i rukotvorine kod lokalnog stanovništva. Milka Trivić iz Crnog Vrha pored čije kuće prolazi ova staza, svoje je već izložila i za banjalučku Alternativnu televiziju ih izreklamirala. „Imam domaćih jaja, imam mleko, sir, priglavaka sada jedno trideset komada. Može se svega kod mene naći”, rekla je za ATV Milka Trivića iz Crnog Vrha kod Čelinca.

Ovu ekološku stazu osmislili su Planinarski savez Republike Srpske, nekoliko planinarskih društava iz Čelinca, Banjaluke i Teslića, kao i Turistička organizacija Banjaluka. Planinarska društva obezbediće i sertifikovane vodiče.

„Svako ko želi moći će da se obrati preko interneta na naš sajt ili grupu na fejsbuku ili kontakt telefon. Moći će da dobije informacije od Planinarskog saveza RS kako da dođe do informacija, do vodiča i da dobije vodiča za određeni deo staze ili da dobije za GPS uređaj snimak staze ako oni smatraju se usude sami”, rekli su iz Planinarskog društva Čičak iz Čelinca.

Konkretno, relacija staze je Trapisti-Slatina-Crni Vrh-Mlinska Rijeka-Šnjegotina-Karač-Liplje-Hajdučke Vode-Očauš-Mihajlovac-Šiprage-Selačka-Bijelo Bučje.

Preostalo je još da se staza obeleži oznakama za bicikliste.