Kim Džong Un dobio rundu

Čak su i neki uređaji sa spoljne strane kontejnera-lansera na istom mestu kao i kod lansera „jarsa”.

Da li je to unapređena verzija već postojećeg interkontinentalnog projektila „huasong-13”, odnosno KN-08, šest raketa je operativno, ili je to nova interkontinentalna raketa „huasong-14”, odnosno KN-14, teško je oceniti samo na osnovu TV snimaka.

Ali da je vozilo s kontejnerom-lanserom delovalo moćno, to svakako jeste.

Druga raketa, koja je izazvala pažnju na vojnoj paradi u Pjongjangu, jeste podmornički projektil tipa „bukeksong”, odnosno KN-11. Njegov se domet procenjuje na 500 do 1.000 kilometara i ta raketa još je u razvoju.

Na dosadašnjim testovima, 23. aprila 2016, raketa KN-11 „bukeksong” letela je 30 km, 9. jula letela je 10 km, a 24. avgusta 2016. preletela je 500 km. To su sve bili testovi s motorom na tečno gorivo. Kako su takvi raketni motori prilično opasni za upotrebu na podmornicama, Severna Koreja testira sada motore sa čvrstim gorivom. Podmornički projektil „bukeksong”, KN-11, testiran na kopnu 16. marta 2016. eksplodirao je na startu.

Strahovanje Zapada od podmorničkih raketa Severne Koreje ipak su preterana. Naime, domet projektila „bukeksong” za sada nije interkontinentalni, a problem je i jedina podmornica na kojoj se testira ta raketa. To je klasična dizel-električna podmornica klase „Sinpo”, koja s obzirom na pogon ima ograničeni borbeni radijus kretanja. Bez nuklearnog pogona ta podmornica nije nešto posebno borbeno vredna, jer je dužina njenog boravka izvan baze ograničena na najviše mesec dana. Osim toga, dosta je bučna pa je japanska, južnokorejska i američka flota mogu lako otkriti čim izađe iz matičnih teritorijalnih voda. Šanse takve, klasične, podmornice da neopaženo priđe obalama Japana, ili Guamu, i da lansira rakete „bukeksong” vrlo su male.

No, ako Severna Koreja nastavi razvoj podmorničke rakete KN-11 to znači da je Pjongjang odlučio da napravi i nuklearnu podmornicu, što bi bio tehnološki strateški uspeh ravan proizvodnji atomske bombe. Jer, napraviti atomski reaktor tako male veličine da se smesti u podmornicu dosad je uspelo samo SSSR-u, SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kini. Indija tek sada pokušava da napravi domaću atomsku podmornicu, dosad je koristila rusku na lizing.

Sve to pokazuje da Severna Koreja možda ne zna da pravi dobre automobile, ali rakete raznih tipova i dometa „štancuje” kao viršle. Tu i tamo poneka i eksplodira na startu, ali to ne zaustavlja programe razvoja jer raketno-nuklearni projektili stvar su nacionalnog ponosa i transa stanovnika Severne Koreje. Usput su i dobar izvozni proizvod...

Na paradi u Pjongjangu mogle su se videti i nove jedinice komandosa i ta armija specijalaca sada ima 88.000 pripadnika, svi opremljeni vrlo modernim oružjem. Komandosi s domaćom verzijom „kalašnjikova” s potcevnim bacačem granata, s novim šlemovima poput američkih s optoelektronikom, novim pištoljima, pancirima i uniformama, svi namazani maskirnim bojama po licu i s tamnim naočarima kao da su američki rendžeri.

I dok tri američka nosača aviona plove ka vodama Korejskog poluostrva, „Karl Vinson”, „Ronald Regan” i „Nimic”, lider Severne Koreje kao da je dobio prvu rundu igre nerava s Belom kućom. Kimova „polučirokica” frizura pokazala se, za sada, čvršćom od lepršave Trampove frizure s lakom.

Ipak, brine me koncentracija tri američka nosača aviona. Poslednji put je to bilo uoči napada na Irak 2003. godine. Pre toga, u januaru 1991, pre „Pustinjske oluje”. Ne sluti na dobro.