Mraz uništio trešnje, stradali i malinjaci

Još se ne može proceniti dosadašnja šteta zbog snega koji je noćas napadao u čačanskom kraju i drugim višim delovima zapadne Srbije, rekao je direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić.

On je dodao da je zbog snega najviše pogođena malina i mahom koštunjavo voće pošto je došlo do lomljenja rodnih lastara usled težine vlažnog snega.

Kako kaže, do 30 centimetara snega je napadalo prethodne noći u Čačku i okolini, zatim Sjenici, Prijepolju, Novoj Varoši, Ivanjici, Arilju, Kosjeriću i Čajetini.

„Neminovno će biti smanjeni prinosi. Još nemamo informacije da li je i kod drvenastog voća došlo do lomljenja grana”, rekao je Lukić za Tanjug.

On je kazao da su niske temperature, takođe, oštetile voće odnosno tek zametnute plodove koji su najosetljiviji, kao i cvetove.

Usled niskih temperatura oštećene su uglavnom koštunjave vrste voća, delom jabučastog i naročito zasadi jagode koji nisu pokriveni folijama, dodao je on.

Strunjaci napominju da su antifrost sistemi najbolja zaštita od mraza. Oni jesu skupi ali bi država morala da subvencioniše njihovo uvođenje jer su gubici usled izmrzavanja voća nenadoknadivi. U južnom Tirolu poznatom voćarskom regionu koji se prostire na oko 18.000 hektara oko 90 odsto zasada se štiti na ovaj način. U Srbiji takvi sistemi (koji se uključuju čim se temperatura spusti ispod nule) postoje tek na oko 150 hektara voćnjaka u Titelu.

– I ova godina je pokazala da Srbija konačno mora da uradi rejonizaciju. Odnosno da se voće, posebno ono osetljivo, sadi tamo gde mu agroekološki uslovi odgovaraju – ističe Keserović. Potvrda toga je i činjenica da štete od izmrzavanja nije bilo tamo gde su kajsija, breskva i trešnja posađene na zemljištu iznad 130 metara nadmorske visine.

Poljoprivrednici će ipak imati i koristi od lošeg vremena i padavina. Poslednjih nekoliko meseci sa strepnjom su gledali kako Srbiju zaobilaze kišni

oblaci.

– Za ratare kiša je pala u pravo vreme – naglašava Slavica Radovanović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Suša traje od polovine decembra, pogotovo u Vojvodini gde je palo tek pet odsto kiše u odnosu na višegodišnji prosek za taj period. U Negotinskoj i Timočkoj krajini praktično nije ni bilo padavina. Deficit vlage nastavio se i u januaru i februaru kada je zabeleženo za trećinu manje padavina od proseka. Kao reper uzima se period od 1981. do 2010. godine.

 – Decembar je bio izuzetno suv u celoj Srbiji. Ozime kulture tada su srećom bile u fazi mirovanja, a pogodovao im je i sneg. Sada su najveća opasnost niska temperatura i vlažan sneg koji može da ošteti pre svega voće. Maline koje su u cvatu ali i ono voće koje je već razvilo krošnju – kaže naša sagovornica.

Poslednjih petnaestak godina Srbija se suočava sa velikim sušama, a klimatske promene najviše pogađaju poljoprivredu. Procenjuje se da je od 2000. materijalna šteta izazvana sušom i poplavama veća od pet milijardi evra. U poslednje vreme najkritičnija bila je 2012. godina, sa gubitkom u agraru većim od dve milijarde evra. Prinosi kukuruza i soje zbog suše te godine bili su manji za 55 odsto. Tada smo imali problema i sa izvozom zbog pojave aflatoksina.

– Moguće je da će u drugoj polovini 21. veka godine poput 2012. postati uobičajena pojava – kaže Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta. Prema projekcijama, u narednih 25 godina godišnja količina padavina ostaće manje-više ista, ali će se promeniti preraspodela padavina u toku godine. Duge suše smenjivaće dugi periodi kiše. Kukuruz koji donosi najveće izvozne prihode mogao bi da bude jedna od najpogođenijih vrsta. Zato Srbija, dodaje Đurđević, treba strateški da razmišlja i da se opredeli da li će se preorijentisati na druge kulture ili ozbiljnije razvijati sistem navodnjavanja koji trenutno postoji na svega 2,5 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta.