Baštinici svetske filološke tradicije

– Čitaocima će biti interesantno da u knjizi saznaju da je u našoj školi Stevan Sremac predavao istoriju jednom Milutinu Bojiću i da su na njegove časove dolazili Karađorđevići sa svitom. Možda će se zapitati zašto je Stevan Mokranjac svog jedinca Momčila upisao u Drugu gimnaziju, a ne u svoju Prvu beogradsku, kao što će to uraditi i Nušić sa svojim Strahinjom, kako se dogodilo da Bogdan Popović, čuveni kritičar pozitivista, predaje Milanu Rakiću, ne književnost i istoriju književnosti nego geografiju. Ili, da su u istom školskom dvorištu 1892. bili dečaci Sima Pandurović, Milutin Čekić, Vojislav Tankosić i Nikodije Lunjevica – ilustruje profesorka Jelačić Srbulj.

Filološka gimnazija, ocenjuje autorka monografije, davno je prerasla okvire gradske škole, vodeća je po jezičko-književnim ishodima znanja i kreativnosti koji prevazilaze nacionalne okvire, a u obrazovnim korenima darovite dece koju školuje ima plejadu velikana među kojima su i Vojislav Ilić, Rastko Petrović, Milutin Uskoković, Oskar Davičo, Čarls Simić…

Na ideji da dublje i svestranije proučavanje jezika i brižljivo negovanje jezičke kulture predstavlja opštu osnovu za uspešno bavljenje filološkim i humanističkim naučnim disciplinama utemeljena je ova škola, ukazuje Duško Babić, njen direktor. Temelje Filološkoj kao gimnaziji za nadarene učenike u oblasti filoloških umeća i znanja postavio je glavni inicijator njenog osnivanja – Nikša Stipčević. On je bio dekan Filološkog fakulteta u Beogradu 1988. godine, kada je Nacionalni prosvetni savet i doneo odluku da se oformi prva i tada jedina specijalizovana filološka gimnazija. U članku „Za filološku gimnaziju” objavljenom u našem listu 6. februara 1988, dekan Stipčević kazao je: – Samo pravo znanje daje mogućnost nadarenosti da postane pamet koja ne posustaje. Neće iz svakog žira hrast izrasti, ali treba vazda stvarati uslove da svaka prava vrednost uzmogne da se ostvari, jer samo tako i društvo i pojedinac mogu sebe da prevazilaze. Filološka gimnazija treba da bude tome usmerena. Ne da stvara robove stečenog znanja, ljude koji će celog života vući korpu koju su u mladosti opleli, već slobodne ličnosti koje svoju nadarenost mogu upravljati u svim onim pravcima kojima stremi duhovna radoznalost…

Babić pojašnjava da je u tim rečima sažeta koncepcija Filološke gimnazije, koje se ona drži i danas. – Specijalizovana je za proučavanje jezika i filoloških disciplina. U redovnoj nastavi zastupljeno je osam živih jezika: ruski, engleski, nemački, francuski, španski, italijanski, kineski i japanski. Tu su i dva klasična, starogrčki i latinski. Proučava se i književnost i kulturna baština tih naroda. Zbog toga je važno što je njeno određenje filološka, a ne jezička gimnazija – dodaje on.

Osim izučavanja jezika, u ovoj školi đaci stiču temeljnija znanja iz gramatike, opšte lingvistike, književnosti, klasične filologije, komunikologije, retorike, prevođenja… Posebna pažnja, ističe direktor, posvećuje se učenju srpskog jezika i književnosti, razdvojenih u dva zasebna predmeta.

– Negovanje srpskog jezika i književnosti kao temeljne odrednice i čuvara nacionalnog identiteta shvatamo kao svoj osnovni zadatak. U tome, ali ne samo u tome, Filološka gimnazija je baštinik svetske filološke tradicije vukovskog usmerenja, čiju su slavu proneli i nacionalni bardovi ponikli u Drugoj beogradskoj, „majci” ove gimnazije – kaže direktor.

Pod školskim krovom domaćini Dana škole ugostili su i bivše đake i predavače, ali i goste učenike i nastavnike iz Karlovačke, Somborske i Valjevske gimnazije. Svečana akademija „Jezik je bogova dar” povodom rođendana Filološke gimnazije upriličena je sinoć u Ruskom domu.

Najbolji izbor za buduće filologe

Za decu koja pred kraj osnovne škole već znaju da žele da se posvete izučavanju jezika Filološka gimnazija je najbolji izbor, uverena je Jana Petrović, maturantkinja ove škole.

– Ovo je mesto na kome takva interesovanja mogu da se razviju i procvetaju u punom sjaju. Dobija se najkompletnije filološko obrazovanje na srednjoškolsko nivou, kao najbolja priprema za studije na Filološkom, ali i na svim drugim društveno-humanističkim fakultetima – objašnjava maturantkinja koja potpisuje zbirku pesama čije je prestavljanje bilo deo obeležavanja dana škole.

Prijemni i za princa

Kao što se po deci vidi dobra kuća i dobra loza, tako je u srpskom obrazovnom vinogradu Druge beogradske gimnazije uvek bila dobra berba, tu je klijalo od dobrog semena po kome su vinogradari bili čuveni. Znalo se da je dobro orezivanje uslov za kvalitetno klijanje. Strogost i principijelnost, ali ne bez duše, već zarad nje same – to je stari recept ove škole koji se, između ostalog, otkriva u novoj monografiji. Piše i da je možda baš to opredelilo kralja Petra Prvog da ovu školu izabere za mladog kneza Pavla Karađorđevića, koji je zvanično polagao prijemni ispit 30. avgusta 1904. i postao redovni učenik prvog razreda.

– Monografija Filološke više je od sistematizovane istorije škole. Pokazuje da život gimnazije dobrim delom prati nit nacionalnog, društvenog i prosvetnog razvoja, ali i potvrđuje da je Filološka gimnazija danas u razvoju nadmašila društvo u kome živi – utisak je Milana Krstića, nekadašnjeg učenika Filološke gimnazije, sada asistenta na Fakultetu političkih nauka.