Srbija uvezla struju za 42 miliona evra

Po kojoj ceni je EPS plaćao uvezene kilovate? U prvom kvartalu prosečna cena kupovine električne energije bila je 49,64 evra po megavat satu, objašnjavaju. Istovremeno, prosečna cena na mađarskoj berzi u istom periodu iznosila je 58,25 evra.

U januaru su uvezeni kilovati bili skuplji i EPS ih je plaćao po ceni od 53,9 evra po megavat času. Iz ovog preduzeća ističu da je u to vreme na mađarskoj berzi električna energija koštala 81,25 evra.

Aleksandar Vučić, premijer Srbije, nedavno je, gostujući na jednoj televiziji, izjavio da imamo probleme u proizvodnji uglja, ne znamo kada će se završiti „Kostolac”, imamo problema sa klizištima, nismo napravili nove otkrivke. Sa druge strane, u EPS-u tvrde da se proizvodnja uglja i električne energije odvija stabilno i u skladu sa planom.

Na nešto manju proizvodnju, kažu u EPS-u, uticao je isključivo dugotrajni ledeni talas tokom januara koji je otežavao dovoz uglja sa kolubarskih kopova u obrenovačke termoelektrane. Proizvodnja uglja i električne energije se, međutim, odvija stabilno i u skladu sa planom, ističu.

Za prva dva meseca ove godine na kopovima „Kolubare” i „Kostolca” proizvedeno je skoro sedam miliona tona uglja, što je u potpunosti u skladu sa planiranim količinama, objašnjavaju u ovoj kompaniji. EPS je u februaru 2017. godine proizveo 3.052 gigavat časa električne energije, što je 1,8 odsto manje od plana. Proizvodnja električne energije u februaru 2017. ostvarena je u skladu sa raspoloživom primarnom energijom (voda i ugalj).

Istovremeno, u januaru su termo kapaciteti EPS-a proizveli 0,7 odsto više od plana, a potrošnja električne energije bila je 10 procenata veća u odnosu na potrošnju u januaru 2016. godine, objašnjavaju u ovoj kompaniji.

Što se tiče finansijskih pokazatelja, preliminarni finansijski rezultat EPS-a za 2016. godinu, pre knjiženja procene imovine, jeste dobit od 17,3 milijarde dinara i to je rezultat preduzetih mera finansijske konsolidacije.

U ovoj kompaniji kažu da su uštedama u 2016. godini doprineli povećanje efikasnosti i bolja organizacija.

– Uz centralizaciju nabavki, troškovi materijala smanjeni su za 1,1 milijardu dinara, troškovi goriva za 1,2 milijarde dinara, a troškovi održavanja za 7,7 milijardi dinara u odnosu na planirane. Za 1,5 milijardi dinara manji su troškovi reprezentacije, zakupnina, osiguranja, PTT troškovi – nabrajali su u EPS-u.

Fiskalni savet, sa druge strane, odavno je ovu kompaniju nazvao nagaznom minom javnih finansija. Reforme, kako tvrde, gotovo da nisu ni počele, dugovi su veliki, a investicije nedovoljne. I premijer Aleksandar Vučić je nedavno istakao kako je stanje u EPS-u mnogo gore nego što to misli Fiskalni savet. A Savet o ovoj kompaniji nikada nije imao lepo mišljenje, kazao je nedavno premijer.

U EPS-u, sa druge strane podsećaju i koliki je njihov doprinos državnoj kasi Srbije. Samo u toku 2016. godine ova kompanija je u budžet uplatila 87,4 milijarde dinara po raznim osnovama. To je 8,5 odsto ukupnih prihoda republičke kase, dodaju.

– Samo na razlici između uvoza i izvoza električne energije EPS je ostvario dobit od 64,5 miliona evra, procenat naplate je sve bolji i vide se efekti mera Vlade Srbije – ističu u EPS-u.

U 2016. godini zabeležen je procenat naplate od 95,2 odsto. Gubici električne energije smanjeni su sa 14,02 odsto iz 2015. godine na 12,94 odsto u 2016. i ostvareno je dodatnih 836 miliona dinara uštede u odnosu na plan, kažu u ovom preduzeću.

Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora „Elektroprivrede Srbije”, kaže, da su svi problemi u poslovanju ovog javnog preduzeća predočeni premijeru u pismu koje mu je dostavljeno još pre izbora, ali, odgovora nema.

– Ne očekujem da će nas iko i pozvati na razgovor pre nego li se izabere novi premijer. Činjenica je da EPS ima problema. To najbolje zna rukovodstvo kuće. Nije ni tajna da EPS-u treba pomoć države, jer je ona vlasnik. S druge strane, nekada se ove priče plasiraju i tendenciozno, da bi se EPS prodao za male pare – kaže Kovačević.

Problem sa smanjenom proizvodnjom struje u prva dva meseca objašnjava time što je došlo do pukotina u „Kolubari” koje su uticale na smanjenja proizvodnje uglja, ali je, srećom, sve brzo sanirano.

EPS-u će, ističe, nedostajati struje sve dok ne završi gradnju novog bloka u „Kostolcu” od oko 350 megavata koji gradi s Kinezima, odakle će se buduće dobijati oko tri miliona tona uglja. Samo u tim okolnostima EPS može da proizvodi onoliko struje kolike su domaće potrebe.

Kovačević: U EPS-u 4.800 prekobrojnih

– Radnici napuštaju EPS zbog smanjenja troškova i racionalizacije poslovanja – kaže Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora ove kompanije.

– U naredne tri godine planirano je da ovo javno preduzeće napusti oko 4.800 radnika. S druge strane, vlada je donela odluku da novi radnici ne smeju da se zapošljavaju. I sada postoje rupe u pojedinim proizvodnim procesima, što je veliki problem. Osim toga, EPS je u državnu kasu ubacio oko 85 milijardi dinara, s tim što se tu nalazi i deo para koje su bile predviđene za investicije i za remonte. Sada tih para za nova ulaganja nema dovoljno – kaže on.

– Niko, dodaje, s druge strane ne priča koliko EPS ima nenaplaćenih dugovanja. Da je morao da se oprosti račun za struju „Železari Smederevo”, „RTB Boru”, „Železnicama”.

– Ko će to da plati? Taj ugalj i tu struju je EPS proizveo, a onda je rešeno da se ti dugovi otpišu, pa je sada EPS opet kriv za loše rezultate – zaključuje Kovačević.