Nemcima pao kamen sa srca

Čak je i berzanski indeks Daks, koji predstavlja vrednost 30 najvećih nemačkih kompanija na Frankfurtskoj berzi, skočio dva odsto, pri čemu je i vrednost evra skočila za 1,3 odsto. A to što se Makron zalaže za reformu EU ali i same Francuske – od njenog tržišta rada i socijalnih davanja, preko prelaska na korišćenje obnovljivih izvora energije, do smanjenja poreza za korporacije i više mogućnosti za kompanije ispregovaraju dužu radnu nedelju – malo je reći da izaziva simpatije kod Nemaca. To je bilo očigledno i kada se u nedelju uveče nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel javio u televizijskom uključenju iz dalekog Amana, odakle nije krio zadovoljstvo Makronovim vođstvom.

Iako je Makron neskriveni ljubimac čak i dela nemačke opozicije, nemački zvaničnici su se trudili da proteklih nedelja ne ističu svoju podršku kako to ne bi imalo suprotan efekat na Francuze. Bilo je uočljivo odsustvo reakcije na Makronovu oštru kritiku nemačkog trgovinskog suficita, kada je pre nekoliko dana u intervjuu za nemačku medijsku grupu „Funke” rekao da Nemačka mora da shvati da „njena ekonomska snaga u sadašnjoj formi nije prihvatljiva”.

„To nije dobro ni za njihove ekonomije (članica evrozone) niti za samu evrozonu. Mora doći do uravnoteženja”, rekao je on, što je, kako se može saznati u diplomatskim krugovima u Berlinu, shvaćeno kao njegov pokušaj da se distancira od Nemačke kako bi izbegao da mu to naškodi u izbornoj trci.

I kancelarka Angela Merkel ne zaboravlja koliko problematični mogu biti njeni pokušaji da se utiče na francuske izbore. Kada je pre pet godina pred drugi krug predsedničkih izbora jasno podržala Nikolu Sarkozija, to je zapravo dalo vetar u leđa njegovom protivkandidatu Fransoa Olandu. Zbog toga će se naredne dve nedelje najverovantije truditi svim snagama da bude neutralna.

Njen portparol je na „Tviteru” saopštio da je „dobro što je Emanuel Makron bio uspešan sa svojim kursom snažne EU i socijalne tržišne ekonomije”, poželevši pritom „sve najbolje u naredne dve nedelje”.

Već u prvim reakcijama je jasno da nastojanja da budu neutralni neće biti laka nemačkim socijaldemokratama (SPD), naročito Gabrijelu koji smatra Makrona svojim prijateljem i sa kojim je blisko sarađivao dok su bili ministri ekonomija dve zemlje. Oni su u junu 2015. predložili reformu evrozone u kojoj bi ona dobila jedinstveni budžet, sopstvenog komesara za finansija, moć da određuje poreze i zadužuje se, potom zajednički montarni fond kao i posebnu organizaciju i predstavljanje unutar Evropskog parlamenta (EP). Zapravo evrozona bi postala superdržava, a njene članice bi otišle mnogo dublje u evropske integracije od ostalih članica EU, čime bi se samo ojačao koncept „EU u više brzina”.

Ništa manje oduševljen od Gabrijela nije ni novi šef SPD-a i njen kancelarski kandidat Martin Šulc.

„Sve demokrate u Francuskoj moraju sada da se ujedine, tako da on (Makron), a ne nacionalista postane predsednik”, istakao je Šulc, dodajući da će rado sarađivati sa Makronom. „I onda mi možemo – on kao predsednik Francuske i ja kao kancelar Savezne Republike Nemačke – da počnemo reformisanje Evropske unije na osnovu ojačane nemačko-francuske saradnje.”

I dok se Šulc prerano vidi u kancelarskoj fotelji, Merkelovoj zasigurno prija što Makron obećava strukturalne reforme u Francuskoj, što se zalaže za otvoreno tržište, učvršćivanje evrozone, ali i što je otvoreno hvalio njenu izbegličku politiku kancelarke. Ne čudi stoga što ga već smatraju „mezimčetom EU”, koji uživa nepodeljenu podršku Nemaca.