Netaknuta Srbija čeka turiste avanturiste

Koliko je ovaj skriveni biser Srbije značajan govori činjenica da je do njegovog otkrića titulu našeg najekstremnijeg kanjona nosio „usek” reke Tribuće između Ljubovije i Valjeva, sa pet vodopada. Ipak, to izgleda nije impresioniralo i nadležne za turizam, jer lepote vodopada skrivenih u srcu Tare ljubitelji netaknute prirode samo mogu da zamišljaju na osnovu svedočenja momaka iz Udruženja ekstremnih sportova „Wild Serbia” („Divlja Srbija”), koji su jedini prošli tom deonicom.

Kako svedoči Ivan Nastić, ovaj kanjon ni sedam godina posle otkrića nije prilagođen ni profesionalcima, a kamoli turistima, odnosno nije opremljen za spuštanje ljubitelja ekstremnih sportova.

– Konkurisali smo u Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa projektom za mapiranje i opremanje kanjona neophodnim sidrištima za spuštanje, a zatim i predstavili projekat u Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Zasad nema odgovora – kaže Ivan Nastić.

Pod pojmom aktivan odmor ne podrazumeva se samo spuštanje niz kanjone i u pećine, već i plovidba kajakom, ekstremne pešačke, biciklističke i džip ture. Nastić ističe da smo u ovom segmentu turizma u rangu sa ostalim balkanskim državama, ali da zaostajemo u odnosu na zapadnu Evropu, naročito Austriju. U toku je, kaže, sprovođenje projekta „Divlja duša Evrope”, koji bi trebalo da razvije turizam omiljen ljubiteljima adrenalinskih sportova.

Projekat je nastao na inicijativu privrednih komora i nadležnih ministarstava za turizam Srbije i Crne Gore. Predviđen je razvoj aktivnog odmora na sedam zajedničkih programa. Nešković i Nastić su zaduženi za popularizaciju četiri od njih.

Avanture uskoro kreću sa trinaestodnevnom pešačkom turom od Valjevskih planina, preko kanjona Trešnjice, Tare, jezera i reke Uvac, planine Jadovnik i manastira Mileševa, do Durmitora i spuštanja do Boke kotorske, sa završetkom na Lovćenu. U perspektivi je tura na planinskim biciklima (mauntin bajk), koja traje devet dana – od Divčibara, preko Valjevskih planina do Budve, odakle se ide na Skadarsko jezero. Za avanturiste je idealan multisport desetodnevni program, koji počinje kanjoningom na Valjevskim planinama, nastavlja pešačenjem kroz kanjon Trešnjice i speleološkim istraživanjem na Uvcu. U okviru tog programa je i vožnja kajaka na Limu, rafting na Tari, kanjoning u Nevideu, na reci Mala Komarnica i završava pešačkom turom na Komovima. Džip tura traje deset dana i takođe kreće od Valjevskih planina, kroz kanjon Trešnjice, pa pored bajinobaštanske kućice na steni, do Tare, Mokre Gore, Zlatibora, Uvca, planine Jadovnik i kanjona Mileševke, preko crnogorskih masiva Durmitora, Sinjajevine i Lovćena.

– Urađene su brošure koje smo krajem prošle i ove godine predstavili na sajmovima turizma na Aljasci, u Austriji, Holandiji, Belgiji i Nemačkoj – istakao je Nastić i dodao da su Nešković i on pre pet godina prvi u Srbiji počeli da organizuju rekreativne kajak ture na Drini, Uvcu, Ibru, Đerdapu, Limu...

Najposećenije su kanjoning ture na reci Tribući, koje, kako kažu, nude vrhunski adrenalinski provod za one koji nemaju prethodno iskustvo.

– Šteta je što ovaj kanjon nije poznat kao turistička destinacija. U njegovoj promociji značila bi nam pomoć i marketinška podrška države. Bilo bi dobro da nama koji želimo da razvijemo i ulažemo u ovu granu turizma država pomogne subvencijama. Razvoj aktivnog odmora u ruralnim područjima bi pokrenuo i razvoj srpskih sela i tamošnjeg turizma jer ne bismo samo vodili turiste na jednodnevno spuštanje kanjonima, na primer, već bismo voleli da im organizujemo prenoćišta i ishranu u seoskim domaćinstvima – istakao je Nastić.

„Divlji” vodiči

Veći problem od nerazvijenosti ove, u inostranstvu i te kako profitabilne, grane turizma jeste nelojalna i nelegitimna konkurencija, naglašava Ivan Nastić, pionir srpskog aktivnog odmora

– Turisti koji žele adrenalinski provod u netaknutim lepotama Srbije mogu da se obrate na adresu desetak kompanija koje su registrovane za aktivni turizam. Problem je što ima dvostruko više neregistrovanih vodiča i organizacija koje najčešće nude kajak i kanjoning ture na Drini i Uvcu. Osim što ne plaćaju porez državi, oni dovode u pitanje bezbednost turista koji često i nisu svesni sa kim su krenuli u avanturu – ističe Nastić.