​Zlato za srpske programere

Tri važna priznanja stigla su ovih dana u beogradsko predstavništvo švajcarske firme „Namiks”. Među 400 prijavljenih projekata na najstarijem evropskom konkursu u internet industriji „Best of Swiss Web”, rešenje na kom su radili softverski inženjeri iz Srbije dobilo je zlatnu nagradu u kategoriji tehnologija za unapređenje poslovanja, srebrnu za upotrebljivost i posebno priznanje za najuspešnije primenjenu digitalnu transformaciju.

„Namiks” se bavi sistemima za upravljanje sadržajem, razvojem veb-aplikacija, softverskih rešenja za e-trgovinu, digitalnim komunikacijama i razvojem mobilnih poslovnih rešenja. Predstavništvo u Beogradu otvoreno je 2015, kada je Srbija postala prva država, izvan Nemačke i Švajcarske, u kojoj ova firma razvija poslovanje. Trenutno u njemu radi oko 50 inženjera, a plan je da do kraja 2017. godine bude zaposleno još 50.

„Beogradski inženjeri rade na bankarskim rešenjima, platformama za e-trgovinu i sistemima za upravljanje sadržajem za kompanije, kao što su ABB, AMAG, ’Medela’, BASF, ’Sviskom’, ’Dajmler’, UBS, Ciriški aerodrom, ’Sika’, a dobijali su priznanja za neke od projekata kao što je ’MyMedela’, koji omogućava precizno praćenje dojenja kod porodilja i pregled bebinog rasta i razvoja,” kaže za „Politiku” Ivan Dugalić, softver arhitekta u beogradskom „Namiksu”.

Na projektu nagrađenom u Cirihu učestvovalo je 12 naših inženjera. Reč je o kompletnom digitalnom rešenju za telekomunikacionu kompaniju „Sanrajz”. Sistem je dizajniran da odgovara u adekvatnom vremenskom roku (responsive), nastavlja da odgovara bez čekanja čak i kada dođe do greške (resilient) i kada je ka njemu upućen veliki broj zahteva i upita (elastic), objašnjava Dugalić.

On kaže da u Srbiji ima kvalitetnih kadrova i da fakulteti, posebno Elektrotehnički, Matematički i FON, pružaju obrazovanje sa kojim su naši programeri konkurentni i na međunarodnom tržištu, a budući da ova profesija svuda u svetu ima dobru perspektivu, trebalo bi podsticati one koji tek traže svoja zanimanja da idu u tom smeru.

Ketrin Ferari, direktorka kancelarije u Beogradu, podseća da istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji potreba za još 10.000 IT inženjera. Smatra da je najbolji način da se taj nedostatak reši da deca još od osnovne škole uče osnove programiranja i da se poveća budžet za obrazovanje ovih profila.

Poslodavci su trenutno uglavnom strane firme, ali to nije zato što nam fali ideja ili preduzetničkog duha.

„Imamo veliki broj uspešnih domaćih kompanija koje su se progurale na međunarodno tržište kao što su ’Seven bridžis’ ili ’Nordeus’. Da preduzetničkog duha ne fali, pokazuje i sve veći broj mladih inženjera koji se neprestano formalno i neformalno usavršavaju, učestvuju u ’crowdfunding’ kampanjama i bore se za svoje preduzeće. Takođe, učestalije su investicije, ulaže se i u prekvalifikacije za IT sektor, prate se aktuelne potrebe i pravci razvoja i sve govori u prilog tome da se IT sektor u Srbiji razvija u dobrom pravcu. Ključ za razvoj preduzeća je pronalaženje klijenata čiji su projekti dovoljno veliki da na njima rade čitavi timovi. Dakle, ne postoji ništa što bi sprečavalo domaća preduzeća da rade isto što i strana, već to čini tržište sa kog dolaze veliki klijenti. Da bi bile konkurentne na tržištu, lokalne kompanije moraju da čine sve isto kao i druge kompanije, a to je da investiraju u prodaju i konsalting u inostranstvu, da se povežu sa klijentima i da prodaju svoje projekte,” poručuje direktorka beogradske kancelarije „Namiksa”.