Brisel treba da prestane sa licemerstvom prema Srbiji

Evropa je u egzistencijalnoj krizi. EU će se razvijati u više brzina, koncentričnih krugova ili će biti „Evropa a la kart”. Uz ovakve prognoze iz Brisela, EU je nedavno otvorila javnu debatu o „novom identitetu Evrope od 2025.” pred decembarski samit Evropskog saveta. Kakva je budućnost EU u današnjem formatu?

EU je očigledno na prekretnici: suočava se sa ekonomskom, političkom i moralnom krizom, kao i sa krizom manjka demokratije. Tekuća arhitektura nije više održiva. EU ne može da nastavi kao da je „stanje redovno”, mora se otvoreno suočiti sa situacijom, odgovoriti na pitanja: otkud tekući rast populizma i desničarskih struja? Šokirana sam kad čujem pojedine izjave Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog koje su direktno protivne osnovnim postulatima demokratije, a na koje Brisel ne reaguje. Istovremeno, uprkos svesrdnim nastojanjima Srbije da se integriše u EU, Brisel vašoj zemlji stalno postavlja nove zadatke, produžava rokove, odlažući odluku o prijemu. Ta hipokrizija mora prestati. Istovremeno, EU mora da se suoči sa činjenicom da su pojedini efekti globalizacije doveli do marginalizacije ogromnog broja njenih stanovnika i ljudi su ostali bez uloge u društvu. Evropa mora pronaći načine da Evropljani ponovo zavole EU i to stoga što jedino ujedinjeni možemo ostvariti prosperitet, stabilnost i mir – ciljeve zbog kojih je ta zajednica država prvobitno i bila osnovana. Poneki tvrde da EU danas podseća na Evropu između dva svetska rata prošlog veka. Možda analogija nije kompletna, ali danas su više nego očigledni ozbiljni unutrašnji rizici. Jasno je da svih 27 država nemaju isti elan ili snagu za dalje integracije. Realno, svih 27 država po raznim temama ne mogu nastaviti istim korakom: u domenu, ekonomije, finansija, pa čak i odbrane, koja je danas tako ključna tema. Korektno je da oni koji žele brže integracije treba da se kreću brže, ali bez toga da blokiraju pristup onima koji bi jednog dana želeli da im se pridruže.

Nakon sedmogodišnjih teških odnosa sa MMF-om i Evropom tokom dužničke krize, šta je to što Grčku i Grke i danas zadržava u EU?

Evropska unija je univerzalno jedinstven projekat, zasnovan na zajedničkoj izgradnji mira, prosperiteta i stabilnosti, koji je dobro funkcionisao do izbijanja krize. Iza toga, a možda i upravo zbog te krize, suočavamo se sa rastućim trendom renacionalizacije, koja je dovela i do toga da Nemačka danas determiniše budućnost EU. Mi smatramo da je Evropa naša zajednička kuća. Mi želimo da se borimo za našu zajedničku kuću i nastavićemo da se borimo za Evropu solidarnosti i Evropu zajedničkih vrednosti. Mnogi se pitaju kako mala Grčka zamišlja da se nosi protiv hegemonije Nemačke? Cilj bi trebalo da bude evropska Nemačka, a ne germanizovana Evropa. Pri svemu tome, Srbija je deo zajedničke evropske kuće, bez obzira na to što još nije primljena u sastav sadašnje EU.

Kakva EU bi bila poštovana u Grčkoj, nekadašnjoj kolevci zapadne civilizacije, zemlji o kojoj se danas često govori samo kao o najzaduženijoj članici EU, prvoj zemlji prihvata izbeglica iz Sirije ili državi sa rekordnim brojem nezaposlene omladine u Evropi?

Kriza u kojoj je Grčka danas rezultat je naših patologija i sistemskih grešaka u funkcionisanju EU, posebno evrozone. Manjak solidarnosti Evrope prema Grčkoj je očigledan, a posebno nakon izbijanja migrantske krize. Našli smo se u situaciji da mala država sa desetak miliona stanovnika prihvata kolosalan broj pridošlica. I uspeli smo u tome, i to u najnezgodnijem trenutku, kada je grčka ekonomija bila urušena, pri tom bez velikog društvenog loma, sa iskazanom solidarnošću prema migrantima. Istovremeno, pojedine države su više nego prilježno krenule da blokiraju balkansku migrantsku rutu, ograđuju se zidovima, dok mađarski premijer Viktor Orban otvoreno izjavljuje: „Mi smo u ratu protiv izbeglica!” Brisel na sve to nije odlučno reagovao. Grčka ne može biti magacin ljudskih duša u EU, zajednica mora da izgradi načine da podeli odgovornost.

Iz grčkog iskustva s članstvom u EU, ako savet može da pomogne, šta biste preporučili Srbiji na njenom putu ka mogućem članstvu u današnjoj evropskoj porodici?

Ne odustajte od borbe za svoje mesto koje vam pripada. Svesrdni sam zagovornik integracije Srbije u EU. Godinama sam zastupala takav stav i u svojstvu izvestioca za Srbiju grupe partija socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu. Srbija ne treba da digne ruke od intergacije u EU čak i ako deluje da je proces proširenja zamrznut za ovaj ili onaj broj godina. Ne treba slušati glasove koji poručuju da postoje i drugi putevi. Sa druge strane, Brisel bi morao da uvidi da isključivo ujedinjena Evropa može da gradi i neguje prosperitet, stabilnost, demokratiju i mir. Možda to nije ova EU, ali samo ujedinjena Evropa ima svetlu budućnost. Ne slažem se uopšte sa stavovima Edi Rame, ali takvi stavovi poput njegovih prirodna su posledica kada Evropa zastane sa integrisanjem ovog dela kontinenta, krene u nametanje sve novih zadataka i ciljeva državama koje svesrdno i legitimno nastoje da se uključe u evropske integracije. Kada napustite viziju zajedništva svih, na scenu neminovno stupaju neizvesnost i nestabilnost.