​Ratne igre od Krita do Baltika

Nepredividivi Erdogan: Vest je prošla gotovo nezapaženo: Grčka i SAD razgovaraju o proširenju američke pomorske baze na Kritu. Istovremeno, Atina predlaže Amerikancima da trajno napuste vazduhoplovnu vojnu bazu Indžirlik u Turskoj koja je trenutno najvažnije uporište NATO na južnom krilu Alijanse.

Južno krilo NATO je zbog tradicionalno loših grčko-turskih odnosa oduvek bilo velika briga zapadnog vojnog saveza. Poslednjih decenija značaj ovog regiona neslućeno je porastao zbog ratova u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji, trajne krize u drugim delovima Bliskog istoka. Na sve to „nakalemili” su se problemi s Turskom koja je, nekako preko noći, postala slaba karika NATO u tom kriznom regionu. Nešto zbog nepredvidive politike Tajipa Erdogana, a još više zbog sve većeg vojnog angažovanja u Siriji i Iraku, približavanja Ankare Rusiji...

Vazduhoplovna baza Indžirlik na jugu Turske, 12 kilometara od Adana, centralni je vojno uporište NATO u ovom delu sveta. Baza je formirana negde sredinom prošlog veka na osnovu sporazuma Turske i SAD i vremenom je postala postala gotovo nezamenljivi oslonac za delovanje vazduhoplovnih snaga Alijanse.

O značaju ove baze ponajbolje govori podatak da je u njoj stacionirano i američko nuklearno oružje. Procenjuje se da Amerikanci u bazi Indžirlik imaju više od 50 atomskih bombi tipa B-61. Američki magazin „Njujorker” piše da SAD u Evropi imaju do 200 atomskih bombi, neki drugi izvore navode da ih ima neuporedivo više – oko 480 komada.

U vreme prošlogodišnjeg neupešnog puča u Turskoj baza Indžirlik je bila zatvorena. Njen komandant kasnije je uhapšen pod optužbom da je pripadao najužem kruga zaverenika a ovaj događaj je bio povod da se Amerikanci ozbiljno zabrinu zbog bezbednosti svog nuklearnog arsenala u Indžirliku.

Ulje na vatru dodao je i turski predsednik Tajip Erdogan koji je već nekoliko puta ponovio da će se ozbiljno razgovarati o prisustvu NATO i SAD u Indžirliku. Erdogan je veoma nezadovoljan američkom politikom na Bliskom istoku, posebno prema Kurdima. Zbog čega preti da bi mogao da čak i zatvorima Amerikancima vrata baze u Indžirliku.

Grčka ponuda: I tu su u igru uskočili Grci. Videli su svoju šansu da što jače privuku SAD a istovremeno i oslabe tradiocionalnog neprijatelja – Tursku.

Idealno mesto za ove grčke planove Krit, tačnije postojeća pomorska baza Suda na severnoj strani ostrva. Ova baza već godinama važi za glavni pomorski oslonac NATO i SAD u ovom delu Sredozemnog mora. Grčki list „Ekatimerini” piše da Amerikanci sve češće kažu da je „baza Suda zapravo najbolja na celom Sredozemlju”.

Neki detalji potvrđuju takav zaključak. Strateški položaj baze je briljantan, zaliv je prirodno zaštićen a njegova dubina dozvoljava pristajanje i najvećih ratnih brodova kao što su američkii nosači aviona. U bazi postoji već dobra infrastrukutra jer je pored SAD i NATO koristi i grčka vojska.

Krajem marta grčki ministar odbranae Panos Kamenos boravio je u Vašingtonu. Grčki mediji su tada izvestili da je na dvenom redu razgovora bil i grčka ponuda da SAD i NATO snažno pojačaju svoje vojno prisustvo na Kritu. Kamenos je tada pozvao američkog kolegu Džejmsa Matisa da poseti Grčku što je ovaj prihvatio. Ukoliko se to i dogodi Matis će biti prvi američki ministar odbrane koji posle 27 godina dolazi u Atinu.

Kaljiningradska tvrđava: O oružju se priča i na severu Evrope. Jedna od centralnih tema je jačanje ruskog vojnog prisustva u Kalinjingradu. Kao što je poznato to je ruska enklava između Poljske i Letonije sa izlazom na Baltičko more koja je zbog svog izuzetnog strateškog položaja kost u grlu zapadnim vojnim saveznicima. Razlog je veoma jednostavan: Rusija iz Kalinjingrada može da veoma uspešno kontroliše gotovo celu zapadnu Evropu.

Posebno uzbuđenje u Alijansi izazvala je informacija da je Rusija stacionirala u oblasti Kalinjingrada operativno taktičkih raketnih sistema „iskander” što je protumačeno kao „direktna pretnja bezbednosti Alijanse”. Prema nekim proračunima „iskander” ispaljen iz Kalinjingrada stiže do Varšave za dva minuta i 22 sekunde. NATO je, tim povodom, zatražio od Rusije zvanične informacije o stacioniranju „iskander” raketa u Kalinjingradu. Moskva je ovaj zahtev odbila.

Usledila je i zvanično nepotvrđena vest da su Rusi u ovu oblast poslali i svoj najmoderniji sistem antiraketne odbrane S-400 „trijumf”. Ukoliko je to tačno, oblast Kalinjingrada pretvorena je u pravu raketnu tvrđavu.

A za Zapad stiže nova briga. Komandant ruskih vazduhoplovno-kosmičkih trupa Viktor Bondarev najavio je da će armija uskoro dobiti i antiraketni sistem S-500. Obuka za korišćenje ovog raketnog sistema, prenosi ruski informativni portal Sput jik, već je počela.

S-500 je najnovija generacija raketnog odbrambenog sistema koji istovremeno može da uništi deset protivničkih interkontinentalnih raketa. Sistem može da prati i uništi ciljeve koji se kreću brzinom do sedam kilomatara u sekundi. Radijus delovanja S-500 je preko 600 km.