​Ратне игре од Крита до Балтика

Непредивидиви Ердоган: Вест је прошла готово незапажено: Грчка и САД разговарају о проширењу америчке поморске базе на Криту. Истовремено, Атина предлаже Американцима да трајно напусте ваздухопловну војну базу Инџирлик у Турској која је тренутно најважније упориште НАТО на јужном крилу Алијансе.

Јужно крило НАТО је због традиционално лоших грчко-турских односа одувек било велика брига западног војног савеза. Последњих деценија значај овог региона неслућено је порастао због ратова у Авганистану, Ираку, Либији и Сирији, трајне кризе у другим деловима Блиског истока. На све то „накалемили” су се проблеми с Турском која је, некако преко ноћи, постала слаба карика НАТО у том кризном региону. Нешто због непредвидиве политике Тајипа Ердогана, а још више због све већег војног ангажовања у Сирији и Ираку, приближавања Анкаре Русији...

Ваздухопловна база Инџирлик на југу Турске, 12 километара од Адана, централни је војно упориште НАТО у овом делу света. База је формирана негде средином прошлог века на основу споразума Турске и САД и временом је постала постала готово незаменљиви ослонац за деловање ваздухопловних снага Алијансе.

О значају ове базе понајбоље говори податак да је у њој стационирано и америчко нуклеарно оружје. Процењује се да Американци у бази Инџирлик имају више од 50 атомских бомби типа Б-61. Амерички магазин „Њујоркер” пише да САД у Европи имају до 200 атомских бомби, неки други изворе наводе да их има неупоредиво више – око 480 комада.

У време прошлогодишњег неупешног пуча у Турској база Инџирлик је била затворена. Њен командант касније је ухапшен под оптужбом да је припадао најужем круга завереника а овај догађај је био повод да се Американци озбиљно забрину због безбедности свог нуклеарног арсенала у Инџирлику.

Уље на ватру додао је и турски председник Тајип Ердоган који је већ неколико пута поновио да ће се озбиљно разговарати о присуству НАТО и САД у Инџирлику. Ердоган је веома незадовољан америчком политиком на Блиском истоку, посебно према Курдима. Због чега прети да би могао да чак и затворима Американцима врата базе у Инџирлику.

Грчка понуда: И ту су у игру ускочили Грци. Видели су своју шансу да што јаче привуку САД а истовремено и ослабе традиоционалног непријатеља – Турску.

Идеално место за ове грчке планове Крит, тачније постојећа поморска база Суда на северној страни острва. Ова база већ годинама важи за главни поморски ослонац НАТО и САД у овом делу Средоземног мора. Грчки лист „Екатимерини” пише да Американци све чешће кажу да је „база Суда заправо најбоља на целом Средоземљу”.

Неки детаљи потврђују такав закључак. Стратешки положај базе је бриљантан, залив је природно заштићен а његова дубина дозвољава пристајање и највећих ратних бродова као што су америчкии носачи авиона. У бази постоји већ добра инфраструкутра јер је поред САД и НАТО користи и грчка војска.

Крајем марта грчки министар одбранае Панос Каменос боравио је у Вашингтону. Грчки медији су тада известили да је на двеном реду разговора бил и грчка понуда да САД и НАТО снажно појачају своје војно присуство на Криту. Каменос је тада позвао америчког колегу Џејмса Матиса да посети Грчку што је овај прихватио. Уколико се то и догоди Матис ће бити први амерички министар одбране који после 27 година долази у Атину.

Каљининградска тврђава: О оружју се прича и на северу Европе. Једна од централних тема је јачање руског војног присуства у Калињинграду. Као што је познато то је руска енклава између Пољске и Летоније са излазом на Балтичко море која је због свог изузетног стратешког положаја кост у грлу западним војним савезницима. Разлог је веома једноставан: Русија из Калињинграда може да веома успешно контролише готово целу западну Европу.

Посебно узбуђење у Алијанси изазвала је информација да је Русија стационирала у области Калињинграда оперативно тактичких ракетних система „искандер” што је протумачено као „директна претња безбедности Алијансе”. Према неким прорачунима „искандер” испаљен из Калињинграда стиже до Варшаве за два минута и 22 секунде. НАТО је, тим поводом, затражио од Русије званичне информације о стационирању „искандер” ракета у Калињинграду. Москва је овај захтев одбила.

Уследила је и званично непотврђена вест да су Руси у ову област послали и свој најмодернији систем антиракетне одбране С-400 „тријумф”. Уколико је то тачно, област Калињинграда претворена је у праву ракетну тврђаву.

А за Запад стиже нова брига. Командант руских ваздухопловно-космичких трупа Виктор Бондарев најавио је да ће армија ускоро добити и антиракетни систем С-500. Обука за коришћење овог ракетног система, преноси руски информативни портал Спут јик, већ је почела.

С-500 је најновија генерација ракетног одбрамбеног система који истовремено може да уништи десет противничких интерконтиненталних ракета. Систем може да прати и уништи циљеве који се крећу брзином до седам киломатара у секунди. Радијус деловања С-500 је преко 600 км.