Nedelja hrvatskog raspleta

Od prošle srede, kada je Plenković smenio trojicu Mostovih ministara koji su na sednici vlade podržali predlog opozicije za smenu ministra Marića, Hrvatska prolazi kroz pravu političku dramu. Novi raskol HDZ-a i Mosta, svega sedam meseci posle formiranja vlade, vrlo je sličan onom iz juna prošle godine – neslaganje oko odgovornosti jednog čoveka koga podržava HDZ-a. Prošli put je to bio Tomislav Karamarko, ovoga puta kost u grlu hrvatske vlade bio je mladi ministar finansija Zdravko Marić preko čije odgovornosti za dešavanja u „Agrokoru” Most ne može da pređe.

Tokom prvomajskih praznika čelnici HDZ-a i Mosta izrekli su najteže moguće uvrede na račun dojučerašnjih kolega iz vlade, a sukob je kulminirao na jučerašnjoj sednici Sabora na koju je došao i sam Plenković.

Tokom jučerašnjeg dana, Petrov je izbegavao da se raspravlja o njegovoj smeni. Čelnici Mosta su i prethodnih dana najavljivali da bi o smeni Petrova moglo da se raspravlja tek za trideset dana. Na smenu Petrova se sigurno neće čekati toliko dugo. Lider Mosta je na sve kritike iz HDZ-a, da zloupotrebljava Sabor i ponaša se nedemokratski u situaciji kada većina traži njegovu smenu, odgovarao da se najpre mora glasati o smeni ministra Marića što je danas na dnevnom redu u Saboru.

„Ako u klupama bude 76 ruku koje podržavaju ministra, u tom trenutku ćemo imati sednicu Predsedništva i ’moju tačku’”, odgovorio je Petrov šefu HDZ-ovog Kluba Branku Bačiću koji ga je peti put upitao hoće li se i kada održati sednica Predsedništva Sabora zbog zahteva za razrešenje Petrova.

I HDZ- u i Mostu je od neprocenjive važnosti bilo da se juče izbore da se najpre smeni čovek iz protivničkog tabora. Naime, i jednima i drugima je jasno da iza sebe nemaju većinu već da će njihovi predlozi proći samo zato što će opozicija koristiti svojih pet minuta i glasati za smenu i Petrova i Marića. Zato se u Saboru juče vodila prava rovovska borba.

Iako je Plenković prethodnih dana uporno ponavljao da izlazak Mosta iz vlade ne znači i njen pad, juče više nije bilo tako sigurno da HDZ može obezbediti potrebnih 76 zastupnika. Tako je jedan od vodećih hadezeovaca i bivši predsednik Sabora Željko Rajner na pitanje novinara hoće li biti te većine, odgovorio da postoji čitav niz država koje imaju manjinsku vladu te da je „u ovom času irelevantno” ima li Plenković većinu pošto vlada celo vreme normalno funkcioniše.

Zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac, čija stranka podržava vladu premijera Plenkovića, rekao je juče da parlament sve više liči na „Agrokor”. On je prozvao Petrova jer, kako je rekao, nije stao u njegovu obranu kad su ga prozivali drugi zastupnici: „Ja se nikada nisam predstavljao kao četnik za razliku od onih koji su me prozivali, a koji su sebe nazivali ustašama. Zato se nemojte čuditi što smo stavili potpis za vaše razrešenje jer ćutite o tome, a istovremeno kroz Sabor provlačite set zakona koji ne služe ničemu osim vašim privatnim interesima”, rekao je Pupovac dodajući da što se SDSS-a tiče Petrov nema njihovu podršku.

Iz redova SDP-a, najuticajnije hrvatske opozicije, poručuju da „ne nameravaju držati merdevine HDZ-u, ali ni učestvovati u kampanji Mosta”. Hrvatski mediji spekulišu i da je ova partija tokom proteklog vikenda počela s pripremama za prevremene izbore i formirala tročlanu grupu zaduženu za pregovore o potencijalnim koalicijama.

Ukoliko izbora bude, biće to drugi vanredni izbori u proteklih godinu dana. HDZ i Most su pokazali da definitivno ne mogu zajedno. Razišli su se sedam meseci posle vanrednih parlamentarnih izbora, koji su usledili nakon raspada njihove prethodne zajedničke vlade koja je takođe trajala nepunih sedam meseci.