Gospođa demagoškinja

Kada bi čovek koji nema pojma o zbivanjima u savremenom svetu pokušao kroz srpsku štampu da se obavesti o francuskim predsedničkim izborima, bez problema bi zaključio da je Marin le Pen, kandidatkinja za predsednicu Francuske, decentna gospođa koja se likom i delom smešta negde između Mahatme Gandija i svete majke Tereze. Druge brige do dobrobiti Francuza i francuske sirotinje ona nema. Njen protivkandidat Emanuel Makron je, pak, „Rotšildov bankar“ koji prolazak u drugi izborni krug proslavlja u ekskluzivnom pariskom restoranu (gde sirotinja, dabome, ne može ni da priviri). Reč je o prokletom neoliberalu koga radnici u američkoj firmi „Virlpul“ u Amienu dočekuju tako što pale automobilske gume, jedva pristaju da ga uopšte saslušaju, te on, onako uplašen, procedi kako se ne može „zakonom zabraniti otpuštanje“.

Za to vreme Marin le Pen srdačno priča s napaćenim radnicima, pravi selfije s njima i obećava: „Ja ću vas zaštititi. Neću dozvoliti da ostanete bez posla i kupovne moći, da se među sobom gledate kao rivali a ne kolege“. Posle toga radnici skandiraju njeno ime. Ovako piše Tanja Vujić u tekstu „Gnevni gradovi ljuljaju Evropu“ (Politika, 30. april – 2. maj). Podaci su, uostalom, nesporni, a može se dodati, na primer, da su radnici još i izviždali Makrona. U redu, pa u čemu je problem?

Filozof

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU