Госпођа демагошкиња

Када би човек који нема појма о збивањима у савременом свету покушао кроз српску штампу да се обавести о француским председничким изборима, без проблема би закључио да је Марин ле Пен, кандидаткиња за председницу Француске, децентна госпођа која се ликом и делом смешта негде између Махатме Гандија и свете мајке Терезе. Друге бриге до добробити Француза и француске сиротиње она нема. Њен противкандидат Емануел Макрон је, пак, „Ротшилдов банкар“ који пролазак у други изборни круг прославља у ексклузивном париском ресторану (где сиротиња, дабоме, не може ни да привири). Реч је о проклетом неолибералу кога радници у америчкој фирми „Вирлпул“ у Амиену дочекују тако што пале аутомобилске гуме, једва пристају да га уопште саслушају, те он, онако уплашен, процеди како се не може „законом забранити отпуштање“.

За то време Марин ле Пен срдачно прича с напаћеним радницима, прави селфије с њима и обећава: „Ја ћу вас заштитити. Нећу дозволити да останете без посла и куповне моћи, да се међу собом гледате као ривали а не колеге“. После тога радници скандирају њено име. Овако пише Тања Вујић у тексту „Гневни градови љуљају Европу“ (Политика, 30. април – 2. мај). Подаци су, уосталом, неспорни, а може се додати, на пример, да су радници још и извиждали Макрона. У реду, па у чему је проблем?

Филозоф

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ