Otrovni dodir fikusa i đurđevka

Ana­li­ze ne­kih evrop­skih ze­ma­lja po­ka­zu­ju da je tro­va­nje bilj­ka­ma za­stu­plje­no od tri do de­set od­sto slu­ča­je­va, a kod de­ce i do 50 od­sto, jer je upra­vo ovo glav­ni uzrok tro­va­nja od­mah iza onog le­ko­vi­ma i kuć­nim he­mi­ka­li­ja­ma. Tre­ba­lo bi zna­ti da se otro­va­noj oso­bi po­sle po­vra­ća­nja mo­ra da­ti do­sta teč­no­sti, osim u slu­ča­ju ako kod nje po­sto­ji po­re­me­ćaj sve­sti. Po­sle to­ga se u zdrav­stve­noj usta­no­vi spro­vo­di „is­pi­ra­nje” že­lu­ca i na­sta­vlja sa da­ljom te­ra­pi­jom i le­če­njem. 

Pro­fe­sor dr Sla­vi­ca Vu­či­nić, na­čel­ni­ca Na­ci­o­nal­nog cen­tra za kon­tro­lu tro­va­nja Voj­no­me­di­cin­ske aka­de­mi­je, ko­ji ra­di 24 sa­ta to­kom ce­le go­di­ne, ob­ja­šnja­va sa ko­jim bilj­ka­ma bi tre­ba­lo bi­ti po­seb­no opre­zan, a ko­je če­sto kra­se do­mo­ve i ba­šte gra­đa­na.

Ole­an­der

Kod ove bilj­ke su naj­o­trov­ni­ji li­sto­vi, za­to ga ne bi tre­ba­lo di­ra­ti. Simp­to­mi tro­va­nja su gla­vo­bo­lja, muč­ni­na, po­vra­ća­nje, po­re­me­ćaj ra­da sr­ca, a mo­že da do­đe i do smr­ti. Ako se oso­ba otro­va­la, tre­ba­lo bi joj da­ti ak­tiv­ni ugalj i što pre je od­ve­sti kod le­ka­ra.

Fi­kus

De­ca vo­le da do­di­ru­ju bilj­ke ili da ot­ki­da­ju li­sto­ve u pro­la­zu. Jed­na od bi­lja­ka ko­ja za ta­ko ne­što ni­je pre­po­ruč­lji­va je­ste fi­kus, jer po­sle do­di­ri­va­nja li­sto­va i na­su­mič­no li­ca, oso­ba mo­že da ose­ti svrab ko­že, pec­ka­nje, iri­ta­ci­ju… Ta­da je va­žno da se od­mah umi­je hlad­nom vo­dom i da ni­šta ne sta­vlja na li­ce. Ako de­te pro­gu­ta deo li­sta, mo­že da do­đe do u si­tu­a­ci­ju da ne mo­že da di­še pa je va­žno da sta­ri­ja oso­ba ma­li­ša­nu od­mah is­pe­re gr­lo i po­zo­ve le­ka­re u po­moć.

Gli­ci­ni­ja 

Ve­li­ki mi­ri­sni cve­to­vi su gro­zda­ste struk­tu­re i obič­no su plav­ka­ste, be­le ili cr­ve­ne bo­je. Oba­ve­zno bi tre­ba­lo pra­ti ru­ke po­sle do­di­ri­va­nja ove bilj­ke.

Đur­đe­vak 

Cve­će je otrov­no jer sa­dr­ži he­te­ro­zi­de ko­ji uti­ču na rad sr­ca. Uko­li­ko se pro­gu­ta, do­la­zi do muč­ni­ne, vr­to­gla­vi­ce, po­vra­ća­nja, bo­lo­va u usti­ma i tr­bu­hu, di­ja­re­je i gr­če­va. Za­to na­kon do­di­ra cve­ta, sta­blji­ke ili ko­re­na ove bilj­ke, tre­ba­lo bi opra­ti ru­ke ka­ko ne bi do­šlo do tro­va­nja.

Hor­ten­zi­ja 

Ova bilj­ka spa­da u ve­o­ma otrov­ne bilj­ke. Po­sle nje­nog gu­ta­nja, ja­vlja se osip i svrab ko­že, oto­ci, muč­ni­na, po­ja­ča­no zno­je­nje. Uko­li­ko oso­ba ne do­đe kod le­ka­ra, mo­gu­ća je i te­ža kli­nič­ka sli­ka sa po­re­me­ća­jem sve­sti sve do ko­me.

Hri­zan­te­ma 

Otrov­na je bilj­ka, ko­ja kod lju­di iza­zi­va svrab i otok. 

Aza­le­ja 

Reč je o žbu­na­stom cve­ću ko­je mo­že da ima ha­lu­ci­no­ge­no i lak­sa­tiv­no de­lo­va­nje. Simp­to­mi tro­va­nja su po­vra­ća­nje, di­ja­re­ja, osip na ko­ži, gla­vo­bo­lja, za­ma­gljen vid i sla­bost u mi­ši­ći­ma.

Nar­cis 

Uko­li­ko se pro­gu­ta lu­ko­vi­ca ove bilj­ke, do­la­zi do gr­če­va, di­ja­re­je i po­vra­ća­nja. Tu su i gla­vo­bo­lja, mi­šić­na sla­bost i za­mu­ćen vid, a mo­že da uti­če i na rad sr­ca.

Na­pr­stak 

Ako se po­je­de bi­lo ko­ji od de­lo­va bilj­ke, u bla­žim slu­ča­je­vi­ma iza­zi­va muč­ni­nu, ne­sve­sti­cu, di­ja­re­ju i gr­če­ve, a kod te­žih mo­že da do­đe do tro­va­nja i po­re­me­ća­ja sr­ča­nog ra­da.