Makedoniju treba shvatiti kao opomenu
Aleksandar Popovski, makedonski reditelj sa ozbiljnom međunarodnom karijerom, krenuo je iz Skoplja na gostovanje Hamleta u Beču u danu kada je njegova zemlja ušla u duboku institucionalnu krizu.
– Zanimalo me je da vidim kako „Hamlet” deluje na ljude iz austrijske sredine. Dugi aplauz na kraju predstave najbolji je pokazatelj kako smo prošli na ovom gostovanju“, kaže Aleksandra Popovski, posle uspešnog gostovanja predstave JDP u Folks teatru.
– Krenuo sam iz Skoplja za Beograd upravo kada je počelo „događanje” u makedonskom parlamentu. Slike koje sam kasnije video najtraumatičnije su koje sam video u novijoj makedonskoj istoriji. To je zapravo tužna slika o kojoj svi treba da razmislimo. Makedoniju treba uzeti kao primer. Kao opomenu da ako ne pazimo, ne zaštitimo naše države, da se one mogu pretvoriti u nešto što je danas Makedonija, kaže Aleksandar Popovski za „Politiku” i dodaje:
– Makedonija je danas zarobljena država u kriminalu i nasilju. Za to su odgovorni ljudi koji su je vodili, ali i sve te međunarodne organizacije, ambasadori koji su radili u Skoplju i zatvarali oči pred nasiljem.
Mislim da Makedonija ne može da se gleda kao izolovana sredina i država. Sve je to deo velikog procesa, ne samo regionalnog, već se širi mnogo dalje od Balkana. Deklarativno, svi govore EU i NATO, a u suštini šuruju sa lokalnim šerifima i sa istokom. Ta šizofrena situacija nas je i dovela do ovakve podeljenosti. Definisanje nove priče je važno, odnosno Makedonija mora da ima kontekst sa zemljama sa kojima prirodno treba da komunicira: sa Srbijom, Albanijom, Bugarskom i Grčkom. I mora, kako bi rekao i Hamlet, da počnu da važe zakoni i da pravo počne da funkcioniše, jer sve dok za jedne ljude sudovi i pravda ne postoje, a za druge važi da apsolutno mogu da rade šta hoće i da ostanu nekažnjeni, sistem države ne funkcioniše. Ako ne funkcioniše pravda ne funkcioniše ni država, ističe poznati reditelj.
U Makedoniji, primećuje Popovski, postoje dve vrste umetnika: jedni koji su nastavili da se bave svojom profesijom, drugi koji su postali plaćenici države, odnosno kriminalaca.
– Ako pogledate likove koji su predvodili ljude u parlamentu i promovisali to linčovanje i nasilje videćete Igora Durlovskog, direktora Makedonske opere, zatim Vladu Jovanovskog, glumca Makedonskog narodnog teatra, Borisa Damovskog, režisera…Ne znam koji su to novci sa kojima su kupljeni, ali znam da se sve dešava samo zbog novca. Razliku u svetu, zapravo, danas čine dva procenta. Za dva odsto je Erdogan dobio u Turskoj, za dva procenta je Bregzit prošao, Tramp pobedio u Americi… Razlika između jednih i drugih je u dva procenta i zato je sve toliko radikalizovano. U suštini brzo se može desiti da pozitivna strana i potreba ljudi za slobodom zajedništvom, dobrim životom, jednakošću prevagnu. Ovih dva procenta koji se sada isključivo drže nasiljem, terorom, silom i novcem je na staklenim nogama, pitanje je trenutka kada će to da popusti.
Ranije je bilo drugačije, primećuje Popovski, postojao je zajednički neprijatelj. Svi smo imali zajedničkog neprijatelja Makedonci Grke, Hrvati Srbe, Srbi Albance…
– Onda se nacija ujedini protiv njega. Kako su nestali zajednički neprijatelji, za koje se kasnije pokazalo da i nisu bili neprijatelji već su služili da bi držali jedinstvo nacije, onda se pojavila velika podeljenost između nas samih. Kada pitate ljude u Makedoniji ko im je najveći neprijatelj u zemlji reći će: Makedonci… Ako pitaš u Srbiji reći se Srbi, u Hrvatskoj Hrvati. Razgovarao sam sa puno ljudi u Engleskoj, oni su mi rekli da su njihovi najveći neprijatelji oni koji su glasali za izlazak iz Evropske unije, naglašava Popovski.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
