Na jesen još jedno povećanje minimalca

– Opet ćemo doći u istu dilemu: da li da zatvaramo neprofitne pogone ili da otpuštamo radnike. Meni je jasno da je minimalna plata mala, za svaki standard. Ali, postoje delovi Srbije gde ljudi nemaju nikakvu platu, gde veće plate od minimalca nema. Povećanje tog iznosa automatski će povećati broj nezaposlenih, jer mnogi poslodavci taj trošak neće moći da izdrže – kaže Momirović i dodaje da se, kada je o ovom problemu reč, stvari ne mogu posmatrati iz beogradske perspektive.

Van prestonice postoji ogroman broj nezaposlenih, kao i veliki broj radnika koji rade na crno i van su svake pravne zaštite, dodaje.

Momirović kaže da je povećanje minimalne cene rada pre svega političko pitanje u kom glavnu reč vode sindikati, koji pre svega zastupaju prava zaposlenih u državnim firmama.

– U javnim preduzećima niko ne radi za minimalac, već za mnogo veće plate. Posle tih najava državnih zvaničnika bojim se da se okrećemo populizmu kao 2008. godine, koji nas je skupo koštao. I to baš u trenutku kad je fiskalna konsolidacija dala određene rezultate. Pogledajte samo koliko je jedna mala promena u Zakonu o radu donela konkretnih koristi. Demagogija i populizam mogu da budu jako opasni – upozorava Momirović.  

Predstavnici sindikata, sa druge strane, kažu da je argumentacija poslodavaca u Srbiji uvek ista. U prevodu, oni nikada nemaju para.

– Pa će tako i ovoga puta reći da ne mogu da izađu u susret našim zahtevima, jer su parafiskalni saveti veliki – kaže Dušan Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Pre krize argument je bio da je inflacija visoka i da to ne mogu da isprate. Sada, kada je inflacija mala, imaju druga opravdanja. A jedino što je merodavno je minimalna potrošačka korpa, koja je oko 35.000 dinara, a minimalac iznosi 22.360 dinara. Što znači da minimalac ne pokriva ni 60 odsto minimalne potrošačke korpe. Kalkulacije još nismo napravili, ali je naš cilj da minimalna plata u narednih godinu dana pokrije 70 odsto minimalne korpe i da se taj udeo iz godine u godinu povećava – kaže Vuković.

Premijer Aleksandar Vučić i ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin najavili su uoči 1. maja povećanje minimalne cene rada i dodali da im tim povodom predstoje razgovori sa poslodavcima i sindikatima. Očekuje se da oni budu završeni do 15. septembra. Negde u to vreme trebalo bi sa Međunarodnim monetarnim fondom da se dogovori okvir za predlog državne kase za 2018. godinu.

Profesor Zoran Stojiljković, predsednik Sindikata „Nezavisnost” kaže da je zanimljiv trenutak kada su državni zvaničnici odlučili da objave vest da će minimalna zarada biti povećana.

– Uoči 1. maja, za kada je bio zakazan i relativno brojan i uspešan sindikalni protest na kome je, prema konzervativnim procenama, bilo najmanje 5.000 do 6.000 ljudi. Na taj način, vlast je otvaranje tih pitanja pripisala isključivo i prvenstveno sebi i to pre nego što smo mi izašli sa istim zahtevima. Poenta je u tome da to nije stvar nečije dobre volje, već se o tome pregovara u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, čiji smo i mi član. Moja poruka je – ništa o nama bez nas – kaže profesor Stojiljković.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, podseća kako se završila prethodna rasprava u Socijalno-ekonomskom savetu na tu temu.

– Poslodavci su rekli da ne mogu da pristanu na više od 127 dinara, dok su sindikalci prvo tražili 144 dinara po satu. Na kraju su spustili na 133 dinara. Onda je vlada presekla i odlučila da će minimalna cena rada biti 130 dinara po satu. Tako će biti i ovoga puta. Unija poslodavaca se u tim pregovorima vodi očekivanom stopom privrednog rasta i inflacijom, dok se sindikalci drže minimalne potrošačke korpe. Sigurno je da budžet sada ima više novca, kao i da su neki makroekonomski pokazatelji bolji, ali poslodavci nemaju ništa od toga. Privredi nisu umanjena zahvatanja i dalje su velika izdvajanja koja plaćamo državi. Možda jeste cilj državnih zvaničnika da prosečna plata bude 500 evra, ali da bi to bilo moguće neophodne su mnogo veće stope privrednog rasta. Od po pet, šest odsto. Tri je nedovoljno za tako ambiciozan cilj – zaključuje Atanacković.