Šta je ostalo od srpsko-francuskog prijateljstva

Još kao deca slušali smo u zabitom kopaoničkom kraju priče o srpsko-francuskom prijateljstvu. U našoj višečlanoj patrijarhalnoj porodici tu priču nam je dopunjavao i naš otac, kao učesnik Prvog svetskog rata i nosilac Albanske spomenice kome su, uzgred rečeno, pomogli francuski lekari da preživi tifus. Dok sam svojevremeno boravio u Tunisu, koji je bio francuska kolonija, pružila mi se prilika da čujem i pročitam arhivsku građu o tome sa kakvom toplinom su dočekivani bolesni i iznemogli srpski vojnici u Prvom svetskom ratu. Zasluga za to pripada francuskom viceadmiralu vojnopomorske baze u Africi Emilu Gepratu, koga su srpski vojnici iz milošte zvali „srpska majka”. A Emil je u obilasku vojničkog logora Lazuaz u Bizerti uzvraćao na srpskom jeziku „Pomoz Bog, junaci”.

Ali, to je prošlost od koje se ne živi. Sada smo, nažalost, svedoci vremena u kome Francuska više odmaže nego što pomaže Srbiji.

Nekoliko primera to najbolje potvrđuje.

U vreme jugoslovenske krize i raspada Jugoslavije, zvanični Pariz nije ništa učinio da makar ublaži neviđenu satanizaciju srpskog naroda, koji je želeo da ostane u Jugoslaviji. Naprotiv, i javno i tajno podržavana je separatistička politika Zagreba, Ljubljane, Prištine, i razaranje jedne države u kojoj su najveći gubitnici baš Srbi. Srbija se 30. maja 1992. godine, sa Crnom Gorom našla u obruču surovih sankcija. Reč je o Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 757 koju je podržala i Francuska. Kad su NATO bombarderi krenuli na Srbiju 24. marta 1999. godine, u tom zločinačkom poduhvatu učestvovali su i francuski avioni. Francuska je među prvima priznala lažnu državu Kosovo, suprotno Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 koja tretira Kosovo kao sastavni deo Srbije.

I pored ubedljive argumentacije, srpske poternice ne važe za albanske zločine na Kosovu! Odlukom Apelacionog suda u Kolmaru, Ramuš Haradinaj je pušten na slobodu, i tako je još jednom politika odnela prevagu nad pravom i pravdom.

Srbiji ostaje da tuguje za nevinim srpskim žrtvama na Kosovu, a zločinac Ramuš se vratio u Prištinu sa pobedničkim oreolom i uz neviđeno slavlje sa svojim pristalicama izjavio da je to još jedna „albanska pobeda”!

Posle svega pomenutog, postavlja se suštinsko pitanje da li još postoji srpsko-francusko prijateljstvo.