Američki hakeri „upali” u francuske izbore

Makron je na početku izborne kampanje porekao da poseduje bilo kakve tajne račune, firme i poslove. U finišu kampanje za drugi krug, a nakon otkrića finansijskih afera Fransoa Fijona, francuska javnost sumnjičava je prema bilo kakvim glasinama o malverzacijama kandidata. Neiskrenost Fijona u tom pogledu desetkovala je njegove šanse da osvoji Jelisejsku palatu – uprkos prvobitnim odličnim izgledima.

Munjevita akcija bila je stoga neophodna.

Naime, nekoliko sati pred debatu, na internetu su se pojavila dva dokumenta koji povezuju Makrona sa privrednim registrom ostrvca Nejvis – jednog od najegzotičnijih poreskih rajeva na svetu (ocena agencije Blumberg). Tu su i „skrinšotovi” stranica ugovora kompanije „La Providans” sa navodnim potpisom Makrona, „dokazi” o transferima novca preko Prve karipske banke, odavno označene u sumnjivim poslovima belosvetskog pranja para.

Le Penova se brzo ogradila od sopstvene usputne opaske o Bahamima. Upitana juče da li je imala nameru da formalno optuži Makrona da poseduje tajni račun, odgovorila je: „Nikako. Samo sam postavila pitanje. Da sam imala dokaze, iznela bih ih u emisiji.” 

Makron ipak nije sedeo skrštenih ruku.

Presavio je tabak i zatražio od javnog tužioca da pokrene zvaničnu istragu.

Makron je žrtva „kampanje sajber-dezinformacija” – tu ocenu njegovog izbornog tima preneo je Asošijeted pres.

Makron je u programu Radio Intera optužio Le Penovu za „širenje lažnih vesti” i porekao da je ikada i igde imao bilo kakav tajni račun. Uporedo, Makronov izborni tim posvetio se sajber-analizi dokumenata koji ga optužuju za tajno „loptanje novcem” sa jednog na drugi kraj sveta. Najpre je uočeno da „M” u potpisu Makrona prikazanom na jednom od tih dokumenata nije autentično.

Potom je počelo „češljanje” skrivenih tehničkih podataka o identifikaciji teksta („metadata”). Ispostavilo se da su dva „anti-Makron” dokumenta žurno sklopljena u sredu pa hitro puštena na internet, malo pre TV meča.

Makronov tim zatim je pristupio utvrđivanju profila autora internet glasina o „finansijskom Mocartu”, kako u elitnim bankarskim krugovima Pariza od milošte zovu Makrona.

Prvo je utvrđeno da se krivotvorci slabo razumeju u transnacionalno bankarstvo. Potom su sajber-simpatizeri Makrona krenuli od tvita do tvita da utvrde gde je „nameštaljka” puštena na internet. Analizom terminologije korišćene u jednom od dva Makronu podmetnuta dokumenta, utvrđeno je da su krivotvorci upotrebili deo poslovnog žargona koji se koristi u Kaliforniji. Makronovoj sajber-podršci onda više nije trebalo mnogo da lokalizuju „Mikstejp” (Mixtape), relativno novi servis za razmenu podataka na internetu, registrovan u severnoj Kaliforniji, sa koga je ekstremni desničar Nejtan Damigo poslao prvi tvit o Makronovim navodnim egzotičnim poreskim akrobacijama, javio je AP. Odnedavno promotor stavova francuske ekstremne desnice na internetu, Damigo je na nedavnom protestu u Berkliju udario „militantnu antifašistkinju”, izvestio je juče „Njujork tajms”.

Ako francuska zvanična istraga potvrdi nalaze Makronovog tima koje je juče prenela svetska štampa, uloga američkih hakera u političkim zbivanjima sa ove strane Atlantika biće potvrđena.