Jazavac se našao pred američkim sudom

Mi­ka­ši­no­vić, pro­fe­sor sla­vi­sti­ke, ko­ji je pre­da­vao na dva ame­rič­ka uni­ver­zi­te­ta (na Be­o­grad­skom je 1985. ste­kao dok­to­rat ra­dom „Re­cep­ci­ja knji­žev­nog de­la Ive An­dri­ća u SAD”), na­šoj jav­no­sti po­znat po svom 26-go­di­šnjem no­vi­nar­skom sta­žu u srp­skoj re­dak­ci­ji „Gla­sa Ame­ri­ke”, već je dao za­pa­že­ni do­pri­nos afir­ma­ci­ji na­še knji­žev­no­sti. Pre ove an­to­lo­gi­je, na en­gle­skom je pri­re­dio „Uvod u ju­go­slo­ven­sku knji­žev­nost”, za­tim zbor­ni­ke „Sa­vre­me­na ju­go­slo­ven­ska sa­ti­ra”, „Ju­go­slo­ven­ska fan­ta­stič­na pro­za”, „Srp­ska fan­ta­stič­na pro­za”, „Iza­bra­ne srp­ske dra­me”, kao i ogled „Ju­go­sla­vi­ja – kri­za i ras­pad”. 

U pred­go­vo­ru naj­no­vi­je knji­ge kon­sta­tu­je da je sa­ti­ra u Sr­bi­ji „ne sa­mo obez­be­đi­va­la dru­štve­no ko­men­ta­ri­sa­nje ko­je bi bez nje pro­šlo ne­za­pa­že­no i ne­na­pi­sa­no, već je bi­la i ba­sti­on od­bra­ne prin­ci­pa de­mo­kra­ti­je i slo­bo­de”.

Uoča­va i da su na srp­sku sa­ti­ru po­čet­kom ovog ve­ka do­ne­kle uti­ca­le no­ve teh­no­lo­gi­je, a na­ro­či­to dru­štve­ne mre­že: po­sta­la je kra­ća i di­rekt­ni­ja, o če­mu, po nje­go­vom mi­šlje­nju, sve­do­či ve­ći obim ob­ja­vlje­nih afo­ri­za­ma.

„Ova knji­ga je u funk­ci­ji pro­mo­vi­sa­nja ovog žan­ra srp­ske knji­žev­no­sti, ali i do­pri­nos upo­zna­va­nju srp­skog ka­rak­te­ra: vi­so­ko raz­vi­je­nog smi­sla za hu­mor i sa­ti­ru, sa ja­kim ose­ća­jem sa­mo­kri­tič­no­sti”, ka­že Mi­ka­ši­no­vić za „Po­li­ti­ku”.

Auto­ri su u an­to­lo­gi­ji svr­sta­ni po go­di­ni ro­đe­nja: pr­vi je Bra­ni­slav Nu­šić (1864), a po­sled­nja Dra­ga­na Pa­šić (1979), afo­ri­sti­čar­ka iz Ba­nja­lu­ke – i pred­sta­vlje­ni krat­kim bi­o­gra­fi­ja­ma.

U „Srp­skoj sa­ti­ri i afo­ri­zmi­ma” su ko­me­di­je, pri­če, pe­sme i afo­ri­zmi Bra­ni­sla­va Nu­ši­ća, Ra­do­ja Do­ma­no­vi­ća, Pe­tra Ko­či­ća, Vla­di­sla­va Pet­ko­vi­ća Di­sa, Ive An­dri­ća, Vla­da­na De­sni­ce, Eri­ha Ko­ša, Bran­ka Ćo­pi­ća, Du­ša­na Ra­do­vi­ća, Va­se Po­po­vi­ća, Alek­san­dra Po­po­vi­ća, Vla­di­mi­ra Bu­la­to­vi­ća Vi­ba, Bo­re Ćo­si­ća i Bra­ne Crn­če­vi­ća.

Za­stu­plje­ni su i Zo­ran Ran­kić, Ra­do­mir Put­ni­ko­vić, Slo­bo­dan Mi­le­tić, Ma­ti­ja Beć­ko­vić, Dra­gu­tin Mi­nić Kar­lo, Vi­to­mir Te­o­fi­lo­vić, Mi­lo­van Vi­te­zo­vić, Rat­ko Dan­gu­bić, Du­šan Ko­va­če­vić, Du­ško M. Pe­tro­vić, Bra­ni­slav Velj­ko­vić, Mir­ja­na Đa­po, Mi­lan To­do­rov, Mi­ljur­ko Vu­ka­di­no­vić, Alek­san­dar Ba­ljak, De­jan Sto­ja­no­vić, Bi­lja­na Ki­tić Ča­kar, Ve­sna Den­čić, Slo­bo­dan Si­mić, Alek­san­dar Čo­trić, Sla­đa­na Ko­sić i Dra­ga­na Pa­šić.

Po­go­vor – esej o sa­ti­rič­nom žan­ru srp­ske knji­žev­no­sti i nje­go­vom dru­štve­nom kon­tek­stu – na­pi­sao je Dejan Sto­ja­no­vić, pe­snik (i ta­ko­đe sa­ti­ri­čar), ko­ji od 1990. ži­vi u Či­ka­gu.