Novi prvi korak za Siriju

Ukoliko se zone bezbednosti stabilizuju, a plan koji ima više faza počne da se ostvaruje, trećina Sirije bi gotovo preko noći bila oslobođena konflikta, što otvara vrata kompromisima, dijalogu i definitivnom miru.

Istovremeno, olakšanje će moći da se oseti i preko granica Sirije, gde je tri miliona Sirijaca pobeglo od šestogodišnjeg rata. Njihov povratak kućama skinuo bi ogroman teret zemljama koje su ih prihvatile, pre svega Turskoj, a zatim Libani i Jordanu. Istovremeno, mogao bi to da bude početak obnove razorene zemlje.

Obustava neprijateljstava, uključujući i udare iz vazduha, treba da omogući hitan dotur humanitarne pomoći na području koje obuhvata osam sirijskih provincija, a plan predviđa i raspoređivanje posmatračkih snaga „treće strane”.

Iako granice zona nisu još jasno definisane – rok je do 4. juna – borbe su popustile u intenzitetu već na prvu vest o potpisivanju trojnog sporazuma u kazahtanskom glavnom gradu Astani. Ovo se pre svega odnosi na bojišta četiri zone u provinciji Idlib, delovima centralne Sirije, juga i enklave Istočna Guta kod Damaska koju drže protivnici sirijskog režima.

Ovaj iznenadni zaokret ka zonama bezbednosti stigao je posle godina jalovih mirovnih pregovora pod okriljem UN, a činjenica da plan ima široku međunarodnu podršku ohrabruje očekivanja da bi pogibije po Siriji mogle da prestanu.

SAD, Rusija i Turska ponavljaju da podržavaju zone bezbednosti u područjima koja su do određene mere pod njihovim uticajem, a Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da će ruske snage nastaviti da iz vazduha napadaju položaje Islamske države.

Kako je američkom i vazduhoplovstvu zapadno-arapske koalicije zabranjeno da dajstvuje iznad dogovorenih zona, Amerikanci su obazrivo podržali njihovo stvaranje, ali u Moskvi ipak ocenjuju da su stvoreni uslovi za političko rešenje sirijske krize.

„Činjenica da su sporazum o de-eskalizaciji podržale Ujedinjene nacije, SAD i Saudijska Arabija garantuje njegovo sprovođenje”, izjavio je zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin.

Zone zabranjenog leta biće i tema susreta šefova američke i ruske diplomatije, Reksa Tilersona i Sergeja Lavrova, krajem ovog meseca na Aljasci.

Od izbijanja rata u Siriji marta 2011. primirja su nekoliko puta dogovarana, ali ni jednom nisu uspela da trajno prekinu borbe u koje su uključene snage regularne armije, razne pobunjeničke milicije, Kurdi i džihadističke formacije Islamske države i grupe pod sponzorstvom Al Kaide.

Da li će sporazum iz Astane izdržati prvih šest meseci, koliki je njegov rok trajanja uz klauzulu da kasnije bude produžavan uz saglasnost njegovih potpisnika?

Najveći izazov su islamisti. Front Fateh al Šam, preimenovana filijala Al Kaide u Siriji, jedna je od najvažnijih formacija u provinciji Idlib. Činjenica da sirijska vlada i pobunjenici nisu potpisnici sporazuma takođe unosi elemente neizvesnosti jer je pitanje u kojoj meri njihovi sponzori mogu efikasno da ih kontrolišu.

Asadovi protivnici, ljuti zbog uključivanja Irana u sporazum, već su počeli da optužuju Damask za povremene incidente, a predstavnici vodeće pobunjeničke grupe, Visokog pregovaračkog komiteta, izražavaju „zabrinutost” tvrdeći da planu o zonama bezbednosti nedostaju mehanizmi kontrole.

Novi „prvi korak” je načinjen. Sada se čeka nova runda političkih razgovora u Ženevi krajem meseca.