„Radovo” ruglo pored „Hajata” na prodaji

Sudbina nedovršene „Radove” poslovne zgrade u novobeogradskom Bloku 20, ni posle 18 godina još nije poznata. Osim što gradilište predstavlja ruglo, zdanjem je prodefilovalo osam stečajnih upravnika, a sadašnji Agencija za privatizaciju, odnosno Centar za sprovođenje stečajnih postupaka, pokušava da se izbori sa dugovanjima prema poveriocima.

Prema rečima Dušana Belanovića, direktora Sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju, budućnost zgrade biće ista kao i sve ostale imovine nekadašnjeg giganta građevinskog preduzeća „Rad”.

– U fazi smo utvrđivanja iznosa potraživanja poverilaca i trudimo se da smanjimo broj sudskih sporova koji poverioci vode protiv „Rada”. Za tridesetak dana imaćemo jasniju sliku o tome kada i kako ćemo prodavati tu imovinu – objasnio je Belanović i dodao da će tada imati precizne podatke o broju poverilaca, vrednosti objekta...

Predstečajni i stečajni postupak vode se pred Trgovinskim sudom u Beogradu od 1996. godine, a novi stečajni sudija Željko Munjiza, podseća da je slučaj „Rada” po obimu i složenosti trenutno najteži predmet u ovoj sudskoj ustanovi. Sud je, kaže, naložio stečajnom upravniku da dostavi iscrpan izveštaj o dosadašnjem stečajnom toku i sa predlogom o daljim koracima.

– Cilj je da se što pre okonča postupak i namire poverioci. Stečajni upravnik sa odborom poverilaca odlučiće da li će imovina stečajnog dužnika biti prodata kao pravno lice ili pojedinačno – kazao je Munjiza.

Višegodišnji stečajni postupak nije jedino po čemu se ova poslovna zgrada razlikuje od ostalih. Izdvaja se i po tome što već godinama zjapi oko 60.000 praznih i nedovršenih kvadrata na izuzetno atraktivnoj lokaciji, između hotela „Hajat” i bivših „Geneksovih”, odnosno od juče „Deltinih” apartmana. Gotovo da nema prolaznika kome pogled ne odluta na 13 etaža obloženih sada već oronulim fasadnim dekorativnim pločama i tamnim staklima ispod kojih su na sve strane raštrkani betonski stubovi, armatura, otpaci i srča. Osim što narušava izgled ovog dela prestonice, gradilište je i opasno budući da je ograđeno drvenom i žičanom ogradom visine oko dva metra koja je na nekoliko mesta pokidana. Sugrađani koji žive u neposrednoj blizini nedavno su se žalili da je zgrada privremeno utočište za skitnice i narkomane. Međutim, dvojica čuvara i jedan pas koje smo zatekli na licu mesta opovrgli su takve sumnje.

– Zgrada je prazna i šest čuvara svakodnevno vodi računa o njoj. Nikakvi beskućnici ili pijanice se ne okupljaju ovde. „Radovi” radnici pre dve nedelje sređivali su zemljište i postavili su deo nove drvene ograde – objasnio je čuvar.

Posmatrano sa stanovišta da objekat nije završen i da zauzima ekskluzivnu parcelu, a u nedostatku gradskog građevinskog zemljišta i ekspanzije gradnje, u ovom slučaju i Komisija za procenu ispunjenosti uslova za prestanak prava korišćenja zemljišta ima vezane ruke. Vesna Raca-Radisavljević, predsednik Komisije, naglasila je da na primeru kakav je „Rad” ovo telo mora da sačeka ishod prethodnih pravnih postupaka (stečaja) da bi Komisija ispitala budućnost zemljišta.