Đorđe, presrećni čovek

Reče Slavko Beleslin u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem: „Dolazim iz vremena kada je empatija bila osnovna vrednost i kada dan u kojem niste učinili tri dobra dela, nije bio vredan življenja”.

Dobro delo je u međuvremenu postalo medijska vest ali zato autori „Crne hronike” ili „Na mestu zločina sa Mašanom Lekićem” jedva da mogu da smeste u emisije sve užasne zločine koji se u našoj zemlji svakodnevno dešavaju. Možda je vreme da stručnjaci pokušaju da nađu odgovor na pitanje otkud tako veliki broj ubistava na posebno monstruozne i surove načine među članovima porodica: davljenja, klanja, silovanja dece... Pre više decenija o strašnom zločinu Šefke Hodžić ili o Točilovcu koji je ubio advokata Sotirovskog pisalo se godinama, a sada jedan zločin sustiže drugi.

Priča koja vraća veru u čovečnost bila je tema emisije „Život priča” (sreda TV Prva, 22.00) Tanje Vojtehovski, iskusne novinarke koja je u karijeri postavila na hiljade pravih pitanje i jedno koje joj javnost nikada nije oprostila (Pink, 2009. „Trenutak istine”)...

Predstavila je tridesetogodišnjeg Đorđa Jankovića koji je u detinjstvu ostao bez roditeljske brige (otac umro, majka napustila sve četvoro dece), kojeg je stric zlostavljao, gazda kojem je dugovao tri hiljade dinara ga izbacio iz stana i zaplenio mu stvari, koji je pet meseci spavao na kalemegdanskim klupama, i katakombama, i jeo stari hleb iz kontejnera. Tako je upoznao svog dobrotvora Dejana Radića iz Aranđelovca, koji ga je upitao: „Šta to radiš” a Dejan mu odgovorio: „Ručam”. I ispričao mu svoj život. Dejan mu je dao 500 dinara i otišao kući. Ali nije ga zaboravio. U dogovoru sa ocem, pozvao ga je da živi kod njih. Lepo je kad si u mogućnosti da pomažeš drugima, pomisliće neko. Ali, Dejan i njegova sestra žive od penzije gluvoneme majke (16.000 dinara) i to malo dele u zajedničkom domaćinstvu sa Đorđem, koji boluje od epilepsije i kojem svakoga meseca za lekove treba deset hiljada dinara, tačno hiljadarku više nego što iznosi socijalna pomoć koju prima. A kada dobije napad i pozovu hitnu pomoć da dođe izlokanim putem do sela, Đorđe posle mora da, ili naspe put tucanikom ili plati popravak sanitetskog vozila.

Ostali smo uskraćeni za barem dva pitanja (i razume se, dva odgovora od kako se kaže „nadležnih”): zašto uopšte Đorđe i njemu slični kupuju lekove i zašto da on popravlja „državni put“ a ne mesna zajednica, opština, država, Evropa, svet, planeta Zemlja... Ali, Đorđe reče da je on presrećan čovek, jer ima za prijatelja Dejana i uspeva da živi pošteno i da ne obruka svoju porodicu iz Italije, Nemačke i Švajcarske, koja nikada nije ni upitala za njega...

Velika je šteta što „radnici i poštena inteligencija”, kako se svojevremeno govorilo, spavaju snom pravednika u vreme kada Prva emituje „Noćni žurnal”, odličan spoj domaćih i stranih vesti koje su obeležile taj dan i zanimljivosti o poznatima (na primer da je Hilari tri puta odbila Bila Klintona pre nego što je pristala da se uda za njega), koje odmereno vodi Marina Matijević.