Privredni rast nije ugrožen

Nije tačno da je razočaravajući rast bruto domaćeg proizvoda od jednog procenta u prvom tromesečju 2017. u odnosu na isti period prethodne godine i da je zbog toga dovedeno u pitanje planirano povećanje BDP u ovoj godini od tri odsto. Ovu tvrdnju izrekao je  Stojan Stamenković, koordinator istraživanja, na predstavljanju novog broja mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

Stamenkoviću je povod za ovu tvrdnju bio tekst obavljen u „Politici” , naslovljen „Razočaravajući privredni rast – jedan odsto”. U ovom tekstu autor Anica Telesković prenela je tvrdnju ekonomiste Milojka Arsića da je manji privredni rast od očekivanog u prva tri ovogodišnja meseca, čemu je najviše doprineo veliki podbačaj proizvodnje električne energije, doveo u pitanje do kraja godine očekivano povećanje svega stvorenog.

Stamenković, međutim, tvrdi da je mnogo neizvesnih činilaca koji ne dozvoljavaju prognozu rasta BDP do kraja godine, među kojima je najbitniji ovogodišnji učinak poljoprivrede.

Autori MAT-a ukazuju da statistički podaci za mart nagoveštavaju ubrzanje privredne aktivnosti. Ubrzan je rast proizvodnje prerađivačke industrije i rast spoljnotrgovinske razmene – izvoza i uvoza, raste promet u trgovini na malo, posle zastoja početkom godine raste i proizvodnja cementa. Međutim, u martu je nastavljeno opadanje proizvodnje električne energije, što je uzrok stagnacije pokazatelja ukupne industrijske proizvodnje, a potrebe su se zadovoljavale povećanim uvozom. Proizvodnja struje u prvom tromesečju 2017. bila je za 14,5 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, s tim što je u martu taj međugodišnji pad produbljen na 22,9 odsto. Istovremeno je vrednost uvoza struje premašila 43 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego u prvom tromesečju 2016. godine.

– To neće ugroziti privredni rast na kratak rok, ali postoji opasnost da energija postane ograničavajući faktor dugoročnog privrednog rasta – upozorava Stamenković.

Da li će nam se takva neprijatnost dogoditi, zavisi od brzine i stabilnosti dugoročnog razvoja EPS-a, smatra Stamenković. Što znači da bi snabdevanje strujom moglo da bude problem ako se ne obezbede neophodna visina i efikasnosti investiranja u ovom sektoru.

Prema Stamenkovićevim rečima, u „Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine”, ukupna suma investicija u razmaku četiri do pet godina samo u nove kapacitete premašuje 11,1 milijardu evra. Popravljanje relativnog položaja Srbije u nivou razvijenosti u odnosu na zemlje Evrope zahteva rast BDP-a od pet odsto godišnje posle 2020. Za to je neophodno podići udeo bruto investicija u osnovne fondove sa prošlogodišnjih 17,7 na najmanje 25 odsto već do 2020. i brži rast industrijske proizvodnje od projektovanih pet na oko sedam procena. Ali, takav rast industrijske proizvodnje podiže potrošnju struje i neophodna ulaganja, verovatno pretežno u nove kapacitete.

Ako bi se samo investicije u nove kapacitete od 11,1 milijardu evra realizovale u periodu 2021–2025. godine, što je 56,8 milijardi dinara, njihovo učešće u ukupnim investicijama bilo bi 20 odsto.

Poređenja radu investicije EPS-a u 2015. iznosile su 8,4 odsto bruto investicija u osnovne fondove, koje su u toj godini dostigle već pomenutih 17,7 odsto BDP. Stamenković pita – da li će EPS imati tolike pare?

Ipak, ohrabruje podatak koji je saopštio Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. On je kazao da se proizvodnja struje u aprilu oporavila i da je bila veća nego u istom mesecu 2016.