Kad nafta pobedi fudbal

Zbog toga je za proizvodnju nafte „Gasprom njeft“ izbušio  višekanalne bušotine neobične konstrukcije koje prema obliku podsećaju na riblji skelet. Danas se i naziva riblja kost, kaže Tatjana Oljneva, vodeći ekspert za seizmičku-geološku interpretaciju u Naučno-teničkom centru Gasprom njefta u Sankt Petersburgu koji aktivno sarađuje s NIS-ovim naučnim centrom.

Centar na godišnjem nivou, može da prati bušenje 600 bušotina bilo kog stepena složenosti 24 časa dnevno. Novinari iz Beograda tokom posete ovom ruskom naučnom centru imali su priliku da čuju da kompanija kao instrument u primeni visokotehnoloških tehnologija i kao jedan od načina bušenja visokotehnoloških bušotina koristi metod hidrauličkog frakturiranja. Reč je, kako se moglo čuti, o metodu u kojem se primnjuju najsavremeniji ekološki standardi, najsavremenija tehnologija i koji se koristi u Rusiji i širom sveta.

Vađenje nafte na Arktiku, bio je više nego dovoljan razlog da dvadesetsedmogodišnji Ildar Bikmuhametov, veliki navijač FK „Zenit“, inače, vodeći inženjer-tehnolog, rodom iz Kazahstana, konkuriše za posao na platformi „Prirazlomnaja“.

-Nisam imao dilemu kada je trebalo da biram između fudbala i naftne platforme na Arktiku. Jedinstvena prilike poput ove se ne propušta.Ni jednog časa se nisam pokajao. Naprotiv. Ovo je neponovljivo iskustvo, a osim toga, nisam zapostavio ni fudbal. Nastavio sam da igram za klub Gasprom njeft šeljfa, priča Bikmuhametov.

Upitan šta je presudilo da odluči da radi na platformi, što podrazumeva po mesec dana boravka na moru, odvojen od društva, bez mobilnih telefona, vifija, budući da je ipak mlad i da njegovi vršnjaci ove najbolje godine koriste pored posla, za provod, Bikmuhametov odgovara, da je presudio  celokupan paket pogodnosti - pristojana zarada, odlični uslovi rada na platformi i neponovljivo iskusvoi.

-U kabini smo smešteni po dvoje, ali zbog uglavnom različitih smena rada praktično svako ima svoju kabinu gde spava ili odmara ukoliko nije njegova smena. Ima fiksni telefon kojim može da se komunicira s porodicom, priča on.

Priznaje da vreme na Arktiku može da bude vrlo surovo.

-Zimus je bilo i minus 40 stepeni Celziujsovih. Ako još i vetar duva, subjektivni osećaj je da je još hladnije. Tih dana gotovo da ne izlazimo na platformu. Ali, zato postoji centralna kontrolna sala iz koje se 24 sata dnevno posmatra sve što se dešava i na palubi,objašnjava on.

Na pitanje da li je bilo nekih vanrednih okolnosti od kada je ovde poslednje dve godine, kaže, da zaposleni na Prirozlomnoju, nemaju pravo na grešku.

Njegovom desetak godina starijem kolegi, glavnom inženjeru na platformi Sergeju Košeljevu, ovo je druga platforma na kojoj radi, stacionirana na sred mora.

-Ovde sam tri i po godine. Pre toga sam četiri i po godine proveo na Lukoilovoj naftnoj platformi na Kaspijskom moru. Aplicirao sam za Gasprom njeftovu  platformu i evo me, priča on.

Prizanje da mu je najteži deo posla povratak na platformu posle pauze od mesec dana, odnosno rastanak od porodice, žene i dece.

-Porodica mi je baš daleko odavde. Žive u Saratovu, gradu koji je na više od 700 kilometara južno nod Moksve. Put do kuće traje i po dva dana. Planiram da na platformi ostanem još tri do četiri godine i da posle toga budem s najbližima kojima nedostajem, kaže ovaj rukovodilac, Ali, to je posao, i stalno im ponavljam da na to mora da se privikne,priča Košeljev.

Zaposlenima na platformi radni dan počinje u šest ujutru, a smena traje 12 sati. Vreme najbrže i prođe dok se radi.

Košeljev nadzire rad skoro 120 zaposlenih  na platformi, od oko 264 njih koji su mesec dana zajedno na platformi.

Gasprom njeft je vodio računa, dodajem o svakom detaljju na platformi pa i kako da ispuni slobodno vreme zaposlenima. Tako su ovde na raspolaganju bazen, teretana, teren za mali fudbal.

Sudbinu muškaraca na platformi deli i jedna žena, Žana,  koja radi na kranu, a koju novinari nisu imali prilikue da vide tog dana, jer je tokom naše posete odmarala, budući da je radila noćnu smenu.

Košeljev i Bikmuhametov kažu da Žana, koja je ostala na platformi posle smrti muža,  radi svoj posao isto tako dobro kao i svaki drugi zaposleni na plaformi.

Inače, zbog posebnih uslova rada, zaposleni na platformi već posle 15 ili 20 godina rada stiču uslove za beneficiju,(godina im se računa 15 meseci), pa ubrzo mogu i u penziju.

Na konstataciju da bi njihovoj koleginici, pozavidele mnoge žene za 8. Mart, ili rođendan, s obzirom na toliki broj kavljera,  inženjeri u glas odgovaraju da iako se radi kao i svakog drugog dana,  vole da za praznike sve svoje koleginice iznenade sa tortom i cvećem.

Iako su sve vreme na moru, zaposleni na Prirazlomnoj nemaju pravo na ribolov, niti na igru s morževima. Čak ne smeju ni da ih hrane.

-Ukoliko bi to radili, narušili bi im prirodno stanište. U slučaju pojave morskih sisara posade brodova koji se nalaze oko platforme, a koji služe za evakuaciju u slučaju bilo kakve nezgode, u vreme izvođenja radova i manevara poštuju mere povećane opreznosti. Kako bi smanjili buku, helikopteri koji na platformu dovoze radnike lete iznad mora na visini na kojoj sigurno ne ometaju stanovnike mora, što je visina od oko 500 metara.

Poseban program se realizuje za praćanje i proučavanje atlanskog morža koji obuhvata zonu naftne platforme.Sva istraživanja rađena do sada nisu pokazala značajnije kolebanje u migracijama morževa. Kao i pre početka rada ove platforme ukupan broj ovih životinja se nije promenio.

Sve to, dodaje Košeljev, potvrđuje da nema negativnog uticaja projekta  Prirazlomnoja na životnu sredinu. Naprotiv, Garpomnjeft šelf finansira uzgoj mlađi atlanskog lososa koji po dostizanju dvogodišnjeg uzrasta puštaju u prirodne vodotoke Severnog ribarskog basena.

 Za samo dve godine broj mlađi lososa puštenih u vodu iznosi oko 150.000.. Planirano je da kompanija 2018. godine pusti u prirodnu sredinu još 56.000 ove mlađi.