Ruski džez na Kolarcu

Za dobar ruski džez u Beogradu zaduženi su saksofonista Oleg Kirejev i pijanista Jevgenij Grečišćev koje ćemo čuti sutra uveče u dvorani Kolarčeve zadužbine. Pratiće ih naši srpski džezeri Milan Pavković (bas), Dušan Ivanišević (bubnjevi), Vladimir Krnetić (truba) i Svetlana Spajić (vokal), dok će kao specijalni gost nastupiti Vasil Hadžimanov. Beogradskoj publici predstaviće, na klasične džez kompozicije, improvizacije u stilu ruskog etno-džeza kao i džez obrade popularnih ruskih i srpskih melodija. Naravno, biće tu i nekih iznenađenja.

Oleg Kirejev nastupa više od tri decenije. Prvi album snimio je još u doba Sovjetskog Saveza i jedan je od pionira etno-džeza u Rusiji. Kirejev nastupa na brojnim međunarodnim festivalima u Evropi i SAD, a u svoju biografiju upisao je i zapažene nastupe na džez festivalu u Montreu kao i na Birmingemskom džez festivalu gde su ga nazvali „revolucionarnim ruskim muzičarem” zbog spajanja muzičkih stilova. Njegov album je 2008. godine bio u najužem izboru za dodelu prestižne američke nagrade „Gremi”. Osnivač je Moskovskog kroskulturnog festivala „Klasika i džez”. Oleg Kirejev rado nastupa u našoj zemlji, prošle godine je sa svojim bendom „Orlan” gostovao na „Nišvilu”, drži i majstorske radionice, a posvećen je humanitarnim akcijama.

– Drago mi je da je Vasil Hadžimanov, veoma talentovan umetnik, moj gost u ovako zanimljivom žanru kakav je džez – kaže za „Politiku” Oleg Kirejev i dodaje kako je uvek bio impresioniran Vasilovom muzikom kao i da su svi srpski muzičari, gosti na njegovom koncertu, članovi Big benda RTS-a.

Osim što često nastupa u paru sa pijanistom Grečišćevim, ovaj ruski saksofonista sa bendom „Orlan” pravi promociju tatarsko-baškirske i ruske muzike.

Beogradskoj publici naš sagovornik poručuje:

– Maštam da napravim srpski program sa ruskim naglaskom. Džez je izvanredna prilika da upoznate kulture drugih naroda. Do sada sam snimio 16 albuma. Neki su objavljeni u Poljskoj, potom u SAD i u Rusiji. Važno je što na mnogo tih albuma sarađujem sa brojnim inostranim muzičarima. Poslednji „Meeting” prošle godine je uvršten na 25. mesto među prvih 50 kompakt-diskova na 250 američkih radio-stanica. I na ovom mom disku sviraju najistaknutiji muzičari SAD, poput Toma Harela. Srećan sam što često gostujem u Srbiji i što je ruska ambasada u Beogradu podržala naš nastup, jer džez je kao klasična i narodna muzika jezik sveta, koji svi ljudi razumeju. Muzika ima tu moć da dođe do srca publike i muzika jeste najbolja kulturna politika.

Oleg Kirejev je sa uspehom producirao Moskovski festival koji je trajao od 2009. do 2013. godine, o čemu nam je rekao:

– Manifestacija je postojala četiri godine, a potom je nastupila kriza. U Rusiji je sjajna publika, u tri dana na festivalu se skupilo oko 150.000 ljudi. Prvo su svirali najbolji klasični muzičari, a potom američki, evropski i ruski džezeri. Bila je to revija dobre muzike koja je tokom tri dana trajala od 14 do 24 časa. Tako sam stekao iskustvo održavanja velikog šou-programa, ali sam doživeo i ogromno moralno zadovoljstvo.

Oleg Kirejev će po povratku u Rusiju nastupiti u Moskvi, u planu je gostovanje u Evropi, a potom opet dolazi u Srbiju.

– Imam puno srpskih prijatelja. U mom autu, dok vozim, često slušam Željka Joksimovića, a od džez muzike volim Čarlija Parkera, Džona Koltrejna, Kita Džereta, otkrio nam je Kirejev.