Crnci, belci, Nemci i komšije

Čačak – Najpre mladi, a prošle nedelje bogami i stariji Čačani, okomili su se na fudbalera druge boje kože. Četiri napada za tri godine ne mogu se podvesti pod slučajnost, jer dela govore da je reč o rasističkim ispadima i to im je ime.

Dakle, napadani su i svoji i tuđi crnci. Adekunle Babatunde Lukmon iz Nigerije sačekan je 6. aprila 2005. godine u gradskom parku u Čačku, dok se vraćao sa treninga Borca, čiji je igrač bio. Lokalni skinhedsi pogodili su ga flašom u potkolenicu.

Dalje, posle utakmice Borac – Voždovac, 14. oktobra 2006. godine, čačanska policija privela je čak 37 navijača domaćeg kluba pod optužbom da su sa tribina, na rasnoj osnovi, vređali fudbalera domaćih, Majka Temvanjeru iz Zimbabvea. Policija je podnela krivične prijave protiv 27 navijača „četa”, od kojih je osmorici Okružni sud odredio pritvor do 30 dana pokrenuvši istragu. Taj postupak je pri kraju.

Osmog marta ove godine, četvorica navijača Borca napala su crnoputog Solomona Opokua (20), i pritvoreni su. Mladić iz Gane bio je na probi u Borcu i nije prošao test, pa je čekajući na povratak u zavičaj došao kao gledalac na utakmicu Borac – Bežanija posle koje je dobio nekoliko udaraca, nedaleko od stadiona.

Usledio je nedeljni obračun Borčeve publike sa zapadne tribine i fudbalera Partizana Lamina Dijare, koji je u 88. minutu isključen zbog udaranja domaćeg fudbalera. Publika njemu „gru, gru”, on njoj srednji prst.

To su, eto, slike, iz jednog srpskog grada koji ove godine proslavlja šest vekova od prvog pominjanja imena, i nema nikakvog izgovora za vinovnike incidenata. Ostaju, međutim, pitanja: da li su svi tamnoputi fudbaleri izvređani u Čačku (nisu), i da li je boja kože presudna za nasrtaje na ličnost ?

Dnevnik uvreda na ovom stadionu, i nasilja mnogo teže naravi, neuporedivo je krcatiji nego što poručuju četiri navedena slučaja. Kako tumačiti činjenicu da je 22. februara 2004. godine na utakmici Borac – Partizan, navijač uboden nožem i da je jedva preživeo. Reč je o mladom Beograđaninu kojem je sečivo u stomak zario sugrađanin i takođe navijač Partizana, dok su zajedno gledali utakmicu sa južnog stajanja. Srbin i Srbin, zajedno prispeli iz Beograda.

Na ovom istom stadionu, 31. jula 1999. godine navijači Crvene zvezde, Beograđani, napali su policiju koja je u nuždi pucala u vazduh. Jedan pripadnik MUP-a teže je povređen, jedan navijač gostiju osuđen na gubitak slobode u trajanju od jedne godine.

Ili, događaj od 21. oktobra 1979. godine kad je u Čačku izbila bratoubilačka tuča navijača Borca i Prištine. Pristalice gostiju, Albanci, kasnije te noći nalaženi su skriveni po fabrikama u Čačku udaljenima od stadiona po nekoliko kilometara, gde su bežeći našli spas.

Ili još dublje da svratimo u prošlost? Čačanski istoričari novije generacije navode da su posle Drugog svetskog rata tadašnje vlasti, nedaleko od stadiona, streljale ravnogorce, pa je minulih godina tu držano i opelo mrtvima. Na igralištu Borca, 20. jula 1941. godine u 10 časova, po naređenju nemačkih okupatora, streljano je 12 boraca i rodoljuba.

I još davnije, da podsetimo: omiljena sportska zabava u Čačku, na početku 19. veka, bila je džilitanje, pomenuto u putopisu nemačkog oficira Ota Pirha. On je u našim krajevima boravio 1828. i sledeće godine, beležeći: „Čačani su imali običaj da izađu na poljanu pored Morave sa štapovima dužine 1,5 – 2 metra, pa se teraju na konjma i jedan drugog gađa onim štapom, pa bogme ponekog i pogode dobro, te mu prisedne igra”.

Takvi su nam, eto, sudbina i podneblje, pa u današnjem nedobu ništa nije neočekivano. Ali, nema razumnog Čačanina koji će podržati nasilje nad čovekom druge boje kože i dužnost je meštana da brane svoj grad od primitivizma.

U leto 1993. godine, tadašnji trener Borca Milovan Đorić pozvao je na stadion 11 sveštenika koji su održali „molepstvije za početak dobrog dela”, očitali molitvu za igrače i osveštali prostorije. Ima li napretka od onda do danas? Na odgovor bi valjalo još sačekati.

------------------------------------------------------

Nije bilo incidenta u Zvezdinom „tunelu”...

 Ni delegat, ni sudije ni predstavnik Mladosti nisu primetili sukob Jestrovića i Usenije. – Delegat Stevanović detaljno opisao incidente u Čačku

U Zajednicu fudbalskih superligaša juče su stigli izveštaji službenih lica sa utakmica 22. kola Borac – Partizan (0:1) i Crvena zvezda – Mladost (2:2). Žarko Stevanović iz Kragujevca, delegat utakmice u Čačku, je detaljno opisao sve što se događalo na stadionu kraj Morave, tako će disciplinski sudija Nikola Latinović sutra imati puno posla.

Fudbaler Partizana Dijara, učesnik u nemilim događanjima, danas neće moći da igra protiv Bežanije zbog isključenja (dva žuta kartona). Čačani moraju da odgovaraju zbog rasističkog vređanja njihovih navijača tamnoputog igrača „crno-belih“. Prošle sezone Borac je dva prvenstvena susreta igrao bez publike, jer je deo gledalaca 14. oktobra 2006. u duelu sa Voždovcem (0:1) na rasnoj osnovi vređali svog fudbalera Tamvanjeru iz Zimbabvea. Ne treba da se zaboravi ni da su navijači iz Čačka 8. marta ove godine posle susreta s Bežanijom (4:1) na parkingu stadiona napali i povredili Solomona Opakua iz Gane, koji je bio na probi u Borcu (uhapšeno šest izgrednika).

Disciplinski pravilnik predviđa za igrača novčanu kaznu ili zabranu igranja od jedne do četiri utakmice, dok klub (u ovom slučaju Borac) može da bude kažnjen novčano ili igranjem pred praznim tribinama.

Delegat meča odigranog na našem najvećem stadionu Branko Baglava iz Novog Sada u dopunskom izveštaju navodi da su se sudije i predstavnik gostujućeg tima izjasnile da u tunelu nije bilo incidenata. Podsetimo, navodno su igrači „crveno-belih“ Koroman i Jestrović nasrnuli na fudbalera Mladosti Usenija. Drakče Dimitrijević, zamenik disciplinskog sudije, takođe će sutra da odluči da li ima elemenata za pokretanje postupka i eventualno da zatraži izjave od pomenutih igrača. Do sada nije bila praksa da se traži izjašnjavanje ukoliko niko od službenih lica (delegat, sudije i predstavnici klubova) nije imao primedbi.

Đ. Smiljanić
Gvozden Otašević