Okamenjeni u kraju istorije
Povodom teksta „Okamenjeni u kosovskoj zabludi”
(Душан Лудвиг)
Utorak, 16.05.2017. u 10:00
Od osamdesetih godina prošlog veka, ako ne i ranije, u srpskoj javnosti se poteže rasistički argument kako su Albanci s Kosova i Metohije balast Srbije, pa bi, ne bi li se rešili tog tereta, najbolje bilo podeliti Kosovo, ili ga celog dati Albancima, s kojima, prema tom argumentu, nema zajedničkog života. Odatle i ideja Dobrice Ćosića o podeli Kosova, odnosno o smanjivanju teritorije Srbije. (Pri tome je posebno čudno što je Ćosić već tri decenije optuživan za nacionalizam i verovatno je prvi nacionalista koji želi da smanji teritoriju svoje nacije, ali to je već druga tema.)
Osnovna teza u kolumni Boška Jakšića objavljenoj u ,,Politici” 12. maja je upravo Ćosićeva. Albanci su problem, hvala Bogu što nam četvrtina parlamenta nije albanska, jer bi nas zadesila sudbina Makedonije. Srećom, sugeriše kolumnista, mi smo se bede rešili, pa samo hrabro to sebi treba da priznamo i zbacimo breme prošlosti. Da odustanemo od, kako Jakšić posprdno kaže u stilu titoističkih komesara, ,,nemanjićkog suvereniteta… okađeni tamjanom verni omerti preambule” i nametanja ,,političarima da se liturgijski drže ruskog veta”, već da se bavimo ,,stvaranjem savremene funkcionalne države”.
Institut za evropske studije
CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Подели ову вест
Komentari22
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Dijaspora Dipl . ing
Nazalost zdravi razum u Politici nema naime slucaj tzv RS i Kosovo vise nego za to sü dokaz! svakome ama bas svakome jasno da BH bila i je jedna vestacka tvorevina gde sada kada je RS " homogenizirana Sa pvecinskim Srb. Narodom Alternativa za Ujedinjenje Sa Maticom ne postoji! Isto Vazi i za Albanaca Sa 90 i vise posto udeo medju ziteljima Kosova? 2 mio Albanaca ponovo staviti pod Srbskom komandom u nekakvoj pokrajini nac. manj. pravima nije ni u proslosti funkcionirao ni Sa brutalitetom Milosevica Seselja Arkana Legije a&Co kako bi se onda u buduce! Isterati njih iz Kosova zbog 5% tamosnjih Srba!? Uostalom dali bi bilo ko ponovo iz Srbije vratio da tamo Zivi u bedi i nemastini?!
Odgovori
|
Preporučujem
0
Tasa
Nisu se Kosovski Albanci odvojili od Srbije zbog toga sto im je data autonomija. Nikad se oni na medjunarodnoj sceni nisu zalili na Autonomiju, toliko glupi nisu, vec kad im je ona ukinuta. Vesto su iskoristili tu situaciju da medjunarodnoj zajednici ukazu da im se krse ljudska prava, da su egzistencijalno ugrozeni i da im se zabranjuje sklovanje na maternjem jeziku. Tako je problem internacionalizovan. U oci NATO napada na Srbiju Beograd je poseti britanski ministar inostranih poslova Robin Kuk, kome su pokazali Ustav iz 1974. Bio je zbunjen obimom prava koja su data Albancima i rekao da ga samo treba primeniti. Tek posle NATO intervencije Albanci otvoreno isticu zahtev za nezavisnost. Sada se pozivaju na Vilsonovu Deklaraciju pravo naroda na samo-opredeljenje, cuvenih 14 tacaka. Isto pravo na koje su se pozivali Vojvodjani kada su se ujedinili sa Srbijom, kao i brojni narodi u borbi za nezavisnost.
Odgovori
|
Preporučujem
2
милутин
1913. су територија Авнојске Македоније и део Авнојског КиМ ушли у састав Србије, а део Авнојског КиМ у састав Црне Горе. 1945. су они исти који су авнојским границама Србе преко Дрине прогласили нижом расом и предвидели за елиминацију, објединили албанске територија и као аутономну покрајину придружили Србији. Према попису 1921. на територијама које су 1945. припале НР Хрватској и НР БиХ живело је 1.435.000 Срба, скоро трећина српског народа, а на територијама које су ушле у састав Авнојског КиМ 92.000 Срба и Црногораца од укупно 439.000 становника. Ваљда је јасно где су српска села, шта је ту била суштина а шта је и Титу и Милошевићу служило за замајавање српског народа.
Odgovori
|
Preporučujem
11
Милош Ј. Косовац
А за то су знали у Вашингтону. Да не спомињем Лондон, Бон (Берлин) и Париз. А још потркепљено писанима "доказима" да су "Срби отели" Косово од Албанаца. Ми смо још 1959. у школама почели да учимо и албански језик. А српски лидери деведесетих до данас не воде политику која би водила ка могућем договору, у којем би био останак српског живља и признање да су споменици српски, на челу са диховним центром Призреном. А не као што пише у књигама које су у поседу библиотеке Беле куће и све библиотеке најпознатијих Универзитета у САД. Када је млади амерички адвокат дошао код мене у Скопљу 2006. да га одведем у Призрен, "духовни центар Албанаца" како је слушао у Тирани где су најбољи студенти са најугледнијих универизета боравили у Тирани на едукацији и забави о трошку Албаније, успео сам да му покажем Скопље као центар српске империје. Нисмо отишли у Призерен, јер сам га уверио да је то диховни центар Срба. Но, када смо посетили Манастир Грчаницу нису имали ни ретка писаног да то потврдим!!!
Odgovori
|
Preporučujem
16
Vladan Jovanović
Проблем са КиМ је зато што се широј јавности представља да су нам КиМ одједном отети уз помоћ НАТО агресије 1999. Међутим, није тако. На 4. конгресу КПЈ у Дрездену донета је одлука да КиМ треба одвојити од Србије. Кад су дошли на власт комунисти, укључујући и српске, су ту одлуку постепено спроводили у дело. 1945. су формирали Аутономну област КиМ. Њој су 1959. додали део општине Рашка (Лешак). Уставом из 1963. Област постаје Аутономна покрајина КиМ. Уставом из 1974. САП Косово, без Метохије у називу, постаје конституитивни део СФРЈ. Тада Косово, као да је република, добија: председништво, скупштину, устав, уставни суд, извршно веће (владу) итд. Тада су КиМ, практично, били изгубљени за Србију. Једини посланик који је гласао против тога био је Раденко Мандић. То треба објаснити народу, а не кукати у стилу: "Америка и НАТО су нам отели КиМ." Овако, све се своди на, наравно погрешну, поставку да су Србији КиМ отети тек 1999., односно 2008., када је само формално све окончано.
Odgovori
|
Preporučujem
56
Dusan K
Cilj svake visenacionalne drzave je da manjine integrise u zajednicu. Stvoriti takve uslove da oni prihvate da su deo te zajednice, da se u njoj osecaju komotno i bezbedno i da ne zele da iz nje odu. Sila i opresija nisu dozvoljene, jedino u slucaju organizovane pobune. Upravo je takva bila politika SFRJ. Posleratno Kosovo i Metohija je bila najnerazvijeniji u JU. Ulozeno je mnogo sredstava za razvoj, stanovnistvo izskolovano, izgradjena infrastruktura, narod zaposlen. Mnoge poznate licnosti poslate su iz Beograda da pomognu razvoju i emancipaciji tog dela zemlje, doduse po kazni, IB ili “greske” u biografiji. Poznati reditelj Ravasi, scenograf Petar Pasic poceli su karijeru, kod mog oca, koga je Cosic poslao da oformi prvo Oblasno pozoriste. Bilo je tu vise novinara, pisaca, arhitekata, koji su doprineli razvju kulturnog zivota. Otvoreno je vise skola, Univerzitet, novinsko izdavacka kuca Rilindija, Radio stanica TV, filmski studio, Kosovska akademija. Sve to nije bilo dovoljno.
Preporučujem
14
Radoslav
Treba "odati priznanje" srpskim komunistima koji su uspeli
da ubede Srbe da se pod rukovodstvom KP i Tita junački bore
kako bi Srbima bilo oduzeto sve ono što su uz ogromne žrtve
dobili u dva balkanske rata i u Prvom svetskom ratu.
Preporučujem
26
PRIKAŽI JOŠ
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
