„Zastava” se polako spušta

Stečaj je pokrenut u somborskim „Specijalnim vozilima”, ali će država pokušati da spase „Kamione”, možda i zaštitnu radionicu „Zastava INPRO”. Po svemu sudeći, „Zastava vozila” će sa sobom povući još „Rezervne delove” i „Hortikulturu”, odavno mrtve firme koje su u deceniji iza nas postojale samo na papiru.

Stečaj je ranije pokrenut u „Zastava automobilima”, firmi koja je svoj „papirni” status okončala sa svega troje od ukupno 13.500 radnika, koliko je bilo 1989, kada je ova fabrika još radila punom parom. Stečajni postupak u „Automobilima”, o čemu je „Politika” u više navrata pisala, prate brojni problemi koji se tiču utvrđivanja pravog imovnog stanja ovog nekadašnjeg giganta. Sud, naime, još prikuplja podatke o salonima, servisima, turističkim i stambenim objektima koje je ovo kragujevačko preduzeće posedovalo širom bivše SFRJ, od Ljubljane do Peći i Ohrida.

Nekadašnji radnici pomno prate stečajni postupak u „Automobilima”, nadajući se da će iz stečajne mase biti izuzeta sredstva sa računa koji je svojevremeno otvoren kako bi se izmirila njihova eventualna potraživanja. Na tom računu je bilo više od 300 miliona dinara, a zastupnik radnika Radiša Pavlović podneo je krivične prijave protiv nekadašnjih sindikalnih vođa i direktora koje tereti za protivzakonito kamaćenje pomenutog računa i protivpravno sticanje imovinske koristi od oko dva miliona evra.

Iako se država kani da za „Zastavu INPRO” usvoji unapred pripremljeni plan reorganizacije – UPPR, budućnost ovog preduzeća nije izvesna, pogotovo što je ključni proizvodni program, a reč je o automobilskim prikolicama, preuzeo francuski „Trigano”. Ovaj važan izvozni adut, i fabrike i Kragujevca, francuska

kompanija je pazarila po ceni od 287.000 evra, zadržavši oko 160 radnika, ali je više od stotinu radnika ostalo u još uvek društvenom preduzeću „Zastava INPRO”, čije rukovodstvo pokušava da očuva pogone krojačnice, štamparije i metalne galanterije.

Problem sa „Zastavom INPRO” leži u promenjenoj strategiji Vlade Srbije, koja je odustala od prvobitne namere da podržavi sve zaštitne radionice u zemlji, s obzirom na to da ta preduzeća zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Ta „taktika” je bila aktuelna sve do 2013, posle čega je došlo do potpunog zaokreta koji podrazumeva privatizaciju zaštitnih radionica. Kako „Politika” saznaje, u toku je priprema privatizacije i druge kragujevačke zaštitne radionice – „Šumadija DES”.

Kako stvari stoje, na kraju bi iz čitavog „Zastavinog” korpusa mogli biti spaseni samo „Kamioni”, koje država želi da pripoji sve profitabilnijoj namenskoj industriji. Budući da za proizvodnju privrednih vozila nije mogla da pronađe strateškog partnera, Vlada Srbije je donela odluku da se u „Zastava kamionima” ubuduće prave karoserije ili neki drugi delovi za naša borbena oklopna vozila „lazar” i „morava”. Namera države da ulaže u vojnu industriju očitava se i u nedavnom potezu „Zastava oružja”, koja je kupila i od bankrota sačuvala „Zastava kovačnicu”.

Koliko je nekadašnji socijalistički industrijski gigant žilav govori i to što je proces restrukturiranja „Zastave” počeo još 2001. Pokušavajući da ubede „proletere” da je to za njih dobro, neki predstavnici državnog vrha tada se nisu dobro proveli u Kragujevcu, koji još pamti scenu pesničenja Aleksandra Vlahovića (ministar za privredu i privatizaciju od 2001. do 2004. godine) sa gnevnim radnicima ispred sedišta lokalne samouprave.

Zanimljivo je reći da su, s početka procesa restrukturiranja, najveći kupci „Zastavinih” fabrika bili – Slovenci. Slovenačke kompanije su kupile „Alatnicu”, „Tapacirnicu” i „Zastavu šped”. „Zastava” je problem imala sa kupcima iz Bugarske, koji su upropastili pomenutu „Kovačnicu”, sada u vlasništvu državne firme „Zastava oružje”.