Američka kampanja na predsedničkim izborima u Iranu

Sudeći po kampanji, glasači će se odlučivati prema tome ko će im od ove dvojice uverljivije obećati opipljiv ekonomski napredak nakon pada većine međunarodnih sankcija, uvedenih dok je Teheran odbijao da stavi pod kontrolu svoje nuklearne kapacitete.

Dok se čeka da SAD omoguće tešnje poslovno povezivanje Zapada s Iranom, kampanja u ovoj zemlji je već uhvatila priključak sa zapadnim trendovima. Rohani nije previše prozivan zbog toga što se najglasnije zalagao za odricanje Irana od mogućnosti da napravi atomsku bombu u idućih deset godina. Napadan je najviše kao predstavnik „četiri procenta” najbogatijih, dok su se njegovi konzervativni suparnici prikazivali kao branioci interesa preostalih 96 odsto Iranaca. Otvorenim pretnjama Iranu i razgorevanjem nacionalizma među njegovim građanima, Donald Tramp je zapravo pomagao kampanju Raisija, čoveka koji se predstavljao kao glas naroda naspram korumpirane elite, premda je decenijama usađen u establišment, koji ga podržava na izborima, i raspolaže, preko najveće dobrotvorne fondacije u islamskom svetu, ogromnim bogatstvom na koje ne plaća porez. To je dovoljno sličnosti da se američki predsednik s Raisijem mogao identifikovati.

Pokušaji da se Rohani lično dovede u vezu s korupcijom nisu delovali previše uspešno, ali predsednik Irana nije mogao potpuno da razjasni navodno mutne poslove svog brata. Još veći problem Rohaniju je što privredni uspon zemlje, koji je obećavao kao posledicu pristanka na sporazum o nuklearnom programu, nije pretočen u boljitak za sve građane. Ukidanje sankcija jeste, prema podacima Statističkog centra Irana koje je u aprilu prenela Al Džazira, poteralo privredu do rasta od 7,2 odsto, dok je inflacija, kako je izračunala centralna banka, bila najniža u prethodnih deset godina. Ali, nezaposlenost je i dalje 12 procenata. Rast u sektorima van naftne industrije, prema proceni MMF-a o kojoj je izvestio Radio Slobodna Evropa, svega 0,9 odsto, što pokazuje da veći deo privrede još nije pokrenut.

Za to Rohani može svaliti krivicu na SAD, koje predstavljaju Iran kao glavni remetilački faktor u regionu i održavaju finansijske sankcije koje otežavaju poslovanje sveta s Teheranom. Na poluotvorene oružane pretnje Amerike Rohani je odgovorio žustro. Uprkos spremnosti na kompromis oko nuklearnog programa, on je bio blizak saborac pokojnog ajatolaha Homeinija u svrgavanju proameričkog režima 1979. i uspostavljanju islamske republike, tako da je njegovu posvećenost naciji teško osporiti. Ipak, tokom kampanje se i po toj liniji morao žestoko sporiti sa Revolucionarnom gardom, tvrdokorno konzervativnim vojnim krilom režima, a trpeo je i napade trenutnog ajatolaha Hameneija, kao i, prema pisanju „Gardijana”, sveštenstva i državne televizije. Na njih, barem, Rohani može prebaciti odgovornost za to što je podbacio i u ispunjavanju obećanja da će Irancima pružiti više političkih i građanskih sloboda.

Ajatolah je vrhovna figura u iranskom sistemu, ali će pozicija predsednika u iduće četiri godine biti osobito važna jer će on možda biti u prilici da utiče na izbor novog verskog vođe. Hamenei je star i slabog zdravlja. Dosad se verovalo da će mu Raisi biti naslednik, što je još moguće ako ne bude nadvladao Rohanija na predsedničkim izborima. Ali, ovaj bi ga, s moći stečenom obnovljenim mandatom, i u tome mogao sprečiti i, kao ključna iranska figura, postaviti novi put za naciju.