Tri stabla gelegunje prodrmala javno mnjenje

Pošto je na jednom odsečenom deblu osvanula i ploča, koja ga je pretvorila u zgodan sto ispred pekare, javno mnjenje se gotovo ujedinilo u stavu da su prava zdrava stabla posečena da bi privatnik imao baštu ili možda čak i parking ispred pekare. Ogorčenost zbog uništavanja zelenila stigla je dotle da je na fejsbuk stranici pekare njen vlasnik dobio i ozbiljne pretnje.

Ono što su ljutiti građani prevideli jeste to da su prva dva stabla posečena još pre dve godine, ili čitavu godinu i po pre nego što je otvorena pekara. Ono što se nezvanično može čuti jeste da su nadležni posumnjali da neko truje ova stabla jer nije bilo vidljivih razloga njihovog biološkog propadanja.

Dejan Petrić, rukovodilac službe zelenila u JP „Čistoća i zelenilo” koja je posekla gelegunje, kaže za „Politiku” da je primećeno sušenje stabala zbog čega su uklonjena, kao i da su pratili treće drvo. Pošto dve godine nije zazelenelo i njega su uklonili. „Mi godišnje uklonimo između 30 i 50 stabala, iz različitih razloga, a u programu poslovanja imamo predviđenih tri miliona dinara za sadnju zelenila, koja se obavlja uglavnom u jesen. Da li radimo u skladu sa programom poslovanja kontroliše i nadzor koji postavlja osnivač, odnosno grad”, objašnjava Petrić.

Osetljivost javnosti na uklonjena stabla razumljiva je s obzirom na to da gotovo kada god krenu da se kopaju temelji neke nove građevine, strada zelenilo. Tako je pre dve godine zbog gradnje tržnog centra „Šopi” stradalo šest jablanova, zbog preuređenja pumpi NIS-a u centru grada takođe je uklonjeno nekoliko višedecenijskih stabala, privatni graditelj u centru grada u Ulici Petefi Šandora sada je, nakon što je već podigao zgradu, uklonio dva drveta. Zoran Ćopić, rukovodilac Službe za građevinarstvo, objašnjava da kod pribavljanja građevinske dozvole ne ulaze u to koje konkretno zelene površine će investitor očuvati, već daju indeks izgrađenosti i indeks zelenila. Ipak, ukoliko se uklanja zelenilo na javnom prostoru, koje održava grad, tada je potrebna saglasnost gradskih službi.

Vesna Hajnal, sekretar Sekretarijata za inspekcijsko-nadzorne poslove, kaže da su gelegunje u Malom Bajmoku neposredan povod što grad razmišlja da promeni dosadašnju praksu da sam inspektor daje saglasnost na vađenje stabala koja su u programu održavanja, i da ustanovi komisiju koja će davati mišljenje.

Hajnal kaže da su nadležnosti o staranju o gradskom zelenilu složena tema, te da se osim aktuelne normative, tu ukrštaju i pravila koja su važila u prethodnom periodu, ali i stihija u privatnoj inicijativi i želji građana da ispred svojih objekata sade na javnoj površini.

Ipak, ono što se tiče navedenih slučajeva jeste da investitor, naročito ako radi na svojoj parceli kao što je bio slučaj kod NIS-a, ima pravo da izvadi stabla. U slučaju da su izvađena stabla na javnim površinama koje održava grad, investitor će to morati da nadoknadi.

Međutim, poznavaoci ove oblasti nezvanično kažu da se tu postavlja niz pitanja: zašto nakon dobijanja upotrebne dozvole niko više ne kontroliše da li se i dalje poštuje „sudbina” zelenila, da li su stabla naknadno povađena (kao u slučaju iz Malog Bajmoka), i, ako ne može da se nadoknadi posečeno stablo, koliku bi odštetu grad trebao da dobije od nesavesnog graditelja.