Grčki dug zavadio nemačke ministre

„Grčkoj je stalno obećavan otpis dugova, ukoliko sprovede reforme. Sada moramo da ispunimo to obećanje”, rekao je za minhenski list Gabrijel, ne rekavši u kom obimu bi trebalo otpisati dugove. „Uveren sam da je i nemačko ministarstvo finansija zainteresovano da se pronađe rešenje i da radi na tome.”

Gabrijel je svojevremeno, kada je Siriza došla u Grčkoj na vlast, veoma oštro kritikovao njihova predizborna levičarska obećanja i istupe Aleksisa Ciprasa, ali sada ističe da su „građani Grčke pretrpeli velike socijalne rezove” te da politička blokada oko smanjenja grčkih dugova mora biti rešena. On ističe da su MMF i većina članica evrozone za otpis dugova i da to ne bi smelo „da propadne zbog nemačkog otpora”.

Poprilične su nade zvanične Atine da će do otpisa dela dugova doći, budući da je Cipras, suprotno nekadašnjim predizbornim obećanjima, prošle nedelje u parlamentu izgurao još jedan paket teških mera smanjenja plata i penzija uz uvođenje novih poreza, koji za cilj ima uštedu od oko 4,9 milijardi evra. Posle ovog paketa, Cipras je uveren da bi to moglo da dovede do dobijanja nove tranše pomoći, kojom bi Atina u julu platila oko 7,3 milijarde evra starih dugova. Štaviše, grčki premijer tvrdi da bi to moglo da dovede do toga da se ovog jula Grčka oslobodi tutorstva poverilaca, vrati na međunarodno finansijsko tržište i počne pregovore o otpisu dela dugova.

To zasad nije tako izvesno, budući da se zvanični Berlin protivi ideji MMF-a da je otplata sadašnjih dugova Grčke u iznosu od 315 milijardi evra neodrživa te da se održivost otplate može postići ili otpisom dela dugova ili da se Grcima da pauza u otplati te produže rokovi otplate. MMF čak preti da napusti aktuelni treći po redu paket finansijske pomoći Grčkoj, ukoliko to ne bude učinjeno. Bez obzira na to, Šojble zasad ne daje naznake da je spreman da promeni svoj tvrd stav.

„Članici evrozone ne možemo otpisati dugove. To se kosi sa Lisabonskom poveljom. Za taj otpis Grčka bi morala da izađe iz monetarne unije”, izričit je bio u februaru.

Da četiri meseca uoči nemačkih parlamentarnih izbora Šojble ne namerava da promeni svoj stav svedoči i njegova jučerašnja izjava da su novousvojene grčke reforme „značajne”, ali da grčka privreda još nije konkurentna i da Atina mora da nastavi sa primenom aktuelnih reformi. On je pri tome dao Grcima nadu da bi mogla da im bude odobrena nova veća tranša iz već dogovorenog paketa pomoći, ali ne i otpis dugova.

„Ne govorimo o novom programu, već o primeni programa dogovorenog 2015. godine. Na kraju ovog programa, u 2018, mi ćemo, ukoliko bude potrebno, primeniti dodatne mere koje smo definisali”, rekao je Šojble juče u Briselu, dodajući da je glavni cilj „da se pomogne Grčkoj da bude konkurentna” te da bi za nove mere, kao što je otpis dugova, bilo neophodno i odobrenje nemačkog parlamenta. „Bilo bi u potpunosti nemoguće da pregovaramo nove mere, jer je neophodno da nam za to Bundestag da mandat. U suprotnom, to bi bilo nelegalno. To se ponekad zaboravlja, čak i od strane članova savezne vlade.”

Šojbleovo izričito „najn” Gabrijelovom zahtevu moglo se očekivati, budući da bi uoči izbora biračko telo demohrišćana teško progutalo da Šojble i Merkelova prihvate otpis makar i dela od oko 100 milijardi evra koliko Grčka duguje Nemačkoj. Otpisu dugova se protive i nemački liberali, čija popularnost u Nemačkoj ponovo raste i koji će se, prema svemu sudeći, ponovo vratiti u Bundestag a možda čak i ponovo biti deo vladajuće koalicije Merkelove umesto socijaldemokrata. U svakom slučaju, grčki dugovi ponovo će postati predizborna tema u Nemačkoj što će zapravo onemogućiti bilo kakav oproštaj.