U visokom obrazovanju se ogleda društvo
Da li je Srbiji potrebno deset privatnih i osam državnih univerziteta? Da li smo kao država bili spremni za privatno visoko školstvo? Možda bi valjalo formirati univerzitet Srbije sa kampusima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu? Zašto nemamo državni računarski fakultet? – neka su od pitanja koja su istaknuta na okruglom stolu „Univerziteti u Srbiji – stojimo li u mestu ili idemo dalje”. Skup je organizovao Odbor za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Predsednik tog odbora akademik Dušan Teodorović naglasio je da nepotizam na fakultetima ide dotle da se „sinovi i ćerke postavljaju za asistente čak ne na susednoj katedri”. Pitajući može li da se izađe na kraj intelektualnoj krađi, ukazao je na problem masovnih plagijata. U interesu države je, smatra on, da se promeni procedura za izbor u univerzitetska zvanja, da u komisiji koja odlučuje ne bi smeli da budu prijatelji kandidata.
Mreži ovdašnjeg visokog obrazovanja pripada i 65 visokih škola strukovnih studija, podsetio je prof. dr Dejan Popović, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
– Medicinskih fakulteta ima šest. Imamo mašinskih i pravnih fakulteta koliko hoćete. Kako uvesti racionalnost u celu tu organizaciju? Bez promena u društvenoj bazi odgovora nema. Slika visokog obrazovanja verna je refleksija društvenih zbivanja, dominacije političke nad ekonomskom sferom. Postoje i dobri primeri u privatnim i loši u državnim univerzitetima, ali problem će postojati dok god tržište bude prihvatalo bilo kakvu diplomu – smatra on.
Posebno pitanje bilo je i potrebna integracija visokog obrazovanja i u kojoj meri. Da je funkcionalna integracija u povoju, ilustrovao je dr Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik Zajednice državnih univerziteta Srbije, osnovane pre nešto manje od godinu dana.
– Zajednica državnih univerziteta ima istog osnivača, probleme, ciljeve i potrebe. Na primer, napravili smo listu laboratorija i opreme na sajtu Univerziteta u Novom Sadu, da naši nastavnici i saradnici sa različitih fakulteta mogu da ih koriste. Ispostavilo se imamo 247 različitih laboratorija. Na nivou države, ne znamo tačno šta koji univerzitet ima i trenutno radimo na tome – kazao je Nikolić.
Dok se u svetu prvo obezbedi zdanje i predavački kadar pa se onda upisuju studenti, kod nas se studenti upisuju na fakultete bez nastavnika i zgrade, kako je ukazao dr Miloš Đuran, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, dopisni član SANU.
– Pre 17 godina tako smo osnovali Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, koji još nema svoju zgradu, nastava se odvija na šest-sedam mesta, a nastavnici dolaze sa strane – dočarava Đuran.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
