Rast nejednakosti koči razvoj

Prema rečima Marije Babović, direktorke programa Secons i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, FREN i Secons su ovu novu internet platformu pokrenuli kako bi omogućili donosiocima odluka da na jednom mestu prate aktuelne globalne društvene trendove i njihov uticaj na Srbiju.

Na sajtu evropske statističke mreže Eurostat prikazano je kretanje koeficijenta nejednakosti za više evropskih zemalja od 2002. do 2013. godine. Koeficijent nejednakosti za Srbiju u 2009. bio je 28, a u 2013. je skočio na 38, što je, uz Makedoniju, svrstavalo u zemlje sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi, kaže ekonomista Dragovan Milićević.

Džini koeficijent je mera nejednakosti prihoda, odnosno raspodele bogatstva. Njegove vrednosti kreću se između nule i jedinice. Kad je nizak, predstavlja jednaku raspodelu prihoda ili bogatstva, a kad je visok – nejednaku raspodelu.

– Nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša – ukazuje Jelena Žarković-Rakić, direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN). – Kad u društvu ima „dobre” nejednakosti, znači da je razlika u visini dohotka između pojedinaca posledica njihovog različitog truda, rada i zalaganja. „Loša” nejednakost stvara nejednakost u dohotku koja je posledica nepostojanja jednakih šansi za sve u društvu da ostvare svoj pun potencijal, što umanjuje mogućnost za stvaranje visokog nacionalnog dohotka.

Da je visoka nejednakost loša za ekonomski rast i njegovu održivost, pokazuju i istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i OECD-a. Upućeni tvrde da visoka nejednakost, odnosno siromaštvo, obesmišljava sve napore i inovacije koje se sprovode u društvu, zato što napredak ne pripada podjednako svim članovima.

Republički zavod za statistiku u periodu od maja do jula 2016. četvrti put je sproveo anketu o prihodima i uslovima života. Stopa rizika od siromaštva prošle godine bila je 25,5 odsto, 2013. je iznosila 24,5, a 2014. i 2015. bila je 25,4 odsto. Ove osobe nisu nužno siromašne, ukazuju statističari, već samo imaju veći rizik da to postanu. Pritom, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. iznosila je 38,7 procenata.

Za Nadu Novaković, sociologa, naučnu saradnicu Instituta društvenih nauka u Beogradu, uzrok porasta nejednakosti kod nas je takozvana prvobitna akumulacija kapitala. Njen rezultat je nastajanje nove kapitalističke klase, raslojavanje srednjih slojeva, masovno siromašenje i marginalizovanje radničke klase i većine seljaštva.

– Rast društvenih, a pre svega ekonomskih nejednakosti u Srbiji je sistemski, odnosno klasno uslovljen – smatra Novakovićeva. – U društvu pre tranzicije nejednakosti su postojale, ali nisu bile izrazite. Džini koeficijent u raspodeli dohotka nije prelazio 0,26. Ulaskom u period stvaranja novog kapitalističkog društva drastično su se uvećale nejednakosti u raspodeli dohotka, u pristupu i kvalitetu usluga zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite.

Naša sagovornica podseća da je Srbija po drugom merilu, Okunovom indeksu bede (stopa nezaposlenosti plus stopa inflacije), godinama bila prva u Evropi, a peta u svetu. Danas su ti pokazatelji nešto blaži, pa je Srbija na petom mestu u Evropi, a na sedmom u svetu.

Teško je poverovati, primećuje Novakovićeva, da smo toliko napredovali, „a ne posumnjati u doprinos zvanične statistike, posebno na njeno često menjanje metodologije merenja nezaposlenosti”.

I pored visoke nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji, ova tema nije bila prioritetna za donosioce odluka, stav je stručne javnosti. Kako pokazuje MONS platforma, osnovni uzroci visoke dohodne nejednakosti kod nas su nizak obim i kvalitet zaposlenosti, obrazovni sistem koji ne uspeva da poništi efekte socioekonomskih nejednakosti, ili ih negde i produbljuje, ali i neadekvatna poreska i socijalna politika.

Na pitanje kako smanjiti jaz između bogatih i siromašnih koji koči razvoj zemlje, autori MONS-a predlažu unapređenje politika koje doprinose većoj zapošljivosti, poput politike obrazovanja, celoživotnog učenja, kao i aktivne politike zapošljavanja. Pored toga, progresivnije oporezivanje dohotka i bolja podrška siromašnim građanima trebalo bi da smanje jaz u dohotku između najbogatijih i najsiromašnijih.

Zadovoljstvo životom

Zanimljivo je da visina nejednakosti u nekoj zemlji utiče i na zadovoljstvo životom njenih stanovnika.

U zemljama koje imaju najmanje izražene nejednakosti, poput Norveške, Islanda, Švedske, Danske i Holandije, ljudi iskazuju i najveće zadovoljstvo svojim životom.

Bregzit i Tramp

Sociolozi i ekonomisti koji prate nejednakost kao društvenu pojavu upozoravaju da, ako ona raste u dužem periodu, kao što se to dešava u poslednje tri decenije u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, to dovodi do socijalnih i političkih problema i promena.

U takvom rastu nejednakosti oni vide uzrok nedavnih dešavanja koja su iznenadila svet, kao što je pobeda bregzita, ali, ništa manje, i pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.