Izrečeno molitvom

Gornjim stihovima otvara se kompozicija „Ako ti tako želiš” („If It Be Your Will”), velikog kanadskog kantautora Leonarda Koena. Izrečena u formi iskrene molitve, kompozicija izražava najdublju poniznost osobe svesne da više ni o čemu sama ne odlučuje, da je sve, uključujući i njen opstanak, u rukama nekog nevidljivog, nepoznatog, a istovremeno stalno prisutnog bića. To osećanje sve religije ovoga sveta opisuju kao: božije prisustvo.

„Ako je tvoja želja da to bude glas istine, sa ovog izgubljenog brda pevaću za tebe. Sa ovog izgubljenog brda odzvanjaće sva tvoja slava. Ako ti tako želiš. Ako mi dozvoliš da pevam odzvanjaće sva tvoja slava. Ako ti tako želiš, ako me pustiš da pevam.”

Koenovi poštovaoci nisu svi na isti način doživeli „Ako ti to želiš”. Neki su je shvatili kao pokajanje izrečeno pred bivšom ljubavi, pred osobom čije prisustvo već samo po sebi uliva sigurnost i spokoj. Drugi kao obraćanje, bolje rečeno, vapaj Bogu da osobi koja se pred našim očima neumitno topi i nestaje podari snagu da kraj dočeka čiste duše, spokojno i – dostojanstveno. Treći, jednostavno, slave moć svevišnjeg i njegovo pravo da vodi naše živote. Uvek, u dobru, i u zlu.

„Ako je takva tvoja želja, i ako uopšte postoji mogućnost, neka se reke ispune, neka brda odzvanjaju radošću, neka se tvoja milost prospe na sva ona srca koja gore u paklu. Ako je to tvoja želja, da nam svima bude dobro…”

Prema rečima jednog ljubitelja Koenove poezije, biće koje pesnik na takav način slavi „poseduje moć koja mu daje za pravo da podari iskupljenje i onima čija srca gore u paklu”. Takvom biću on je spreman da podnese svaku žrtvu, da mu se moli, da mu peva. Sve u želji da obezbedi dobru volju pomenutog. U tom smislu on pominje i ljude odevene u „bele rite” koje nam predočava kao one koji donose svetlost, savršenstvo, donose mir.

Količina vere koja isijava iz Koenove poezije nije prisutna tek tako. Pune tri decenije proučavao je zen budizam. Kako je sam ispričao, kada je navršio 65 godina, konačno je usledilo čudo. „Sećam se, sedeo sam u uglu svoje kuhinje čiji prozor gleda na ulicu. Gledao sam odsjaj sunčevih zraka na branicima automobila u prolazu i pomislio: ’Ovo je baš lepo’.”

Posle godina života provedenih u košmaru seksa, droge i rokenrola, Koen se 1994. povukao u jedan zen centar u Los Anđelesu. Dve godine kasnije se zamonašio. U manastiru je kuvao, čistio i meditirao i pokušavao da spoljne uticaje doživljava kao tek rođena osoba. „Bilo mi je interesantno da se podvrgnem toj vrsti dnevnih obaveza. Veliki je luksuz kada ne morate da razmišljate šta vam predstoji da uradite sledeće. Kada prestaneš da misliš samo na sebe obuzme te poseban osećaj. Meni se upravo to dogodilo, i to u meri koja je bila prosto nezamisliva”, izjavio je u jednom intervjuu 2001.

„Privuci nas k sebi, veži nas čvrsto uza se. Svu tu svoju decu, u njihovim belim ritama, u našim belim ritama. Svi obučeni za ubijanje. I okončaj ovu noć. Ako ti tako želiš. Ako želiš…”

Oni koji su priklanjanje Bogu, i veri uopšte, shvatili kao jedini put za razrešenje sopstvenih životnih dilema, našli su u Koenovom činu svu potvrdu takvog stava.

Ako ti tako želiš

Ako je takva želja tvoja

Da više ne progovorim

I da mi glas utihne

Kao što je nekada bilo

Zaćutaću

Suzdržavaću se

Sve dok me ponovo ne oslove

Ako ti tako želiš

Ako je tvoja želja

Da to bude glas istine

Sa ovog izgubljenog brda

Pevaću za tebe

Sa ovog izgubljenog brda

Odzvanjaće sva tvoja slava

Ako ti tako želiš

Ako mi dozvoliš da pevam

Sa ovog izgubljenog brda

Odzvanjaće sva tvoja slava

Ako ti tako želiš

Ako me pustiš da pevam

Ako je takva tvoja želja

I ako uopšte postoji mogućnost

Neka se reke ispune

Neka brda odzvanjaju radošću

Neka se tvoja milost prospe

Na sva ona srca koja gore u paklu

Ako je to tvoja želja

Da nam svima bude dobro

Privuci nas k sebi

Veži nas čvrsto uz sebe

Svu tu tvoju decu

U njihovim belim ritama

U našim belim ritama

Sve obučene za ubijanje

I okončaj ovu noć

Ako ti tako želiš

Ako želiš…