Pravovremena terapija znači život

Danas se u celom svetu obeležava Međunarodni dan obolelih od multiple skleroze, s ciljem da javnost shvati da postoje hiljade mladih i bolesnih ljudi za koje prava i pravovremena terapija znači život, a njeno odsustvo polako i sigurno odumiranje, vezanost za invalidska kolica i život bez nade i radosti za čitave porodice. Lekari naglašavaju da je neophodno obezbeđivanje lekova za mnogo veći broj pacijenata u što ranijoj fazi bolesti kada su efekti lečenja i najbolji.

Prema rečima prof. dr Dragane Obradović, iz Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije, bolest kod većine obolelih karakteriše smenjivanje pogoršanja, a vremenom bolest poprima progresivni tok.

– Klinička slika bolesti zavisi od mesta oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini i vrlo je raznovrsna. Tako pacijenti mogu da imaju delimičan ili potpun gubitak vida, dvostruke slike, trnjenje ili slabosti ruku ili nogu, otežan hod, zamor, probleme s mokrenjem, nestabilnost... Za postavljanje dijagnoze, pored tipične anamneze i neurološkog nalaza, ključan je i pregled magnetnom rezonancom, koji omogućava da vidimo lokalizaciju, veličinu i aktivnost ovih oštećenja. Pogoršanja lečimo visokim dozama kortikosteroida, koji omogućavaju znatno brži i potpuniji oporavak – ističe dr Obradović.

Svako pogoršanje oboljenja znači trajan nestanak velikog broja nervnih vlakana, što vremenom dovodi do gubitka različitih funkcija – hoda, ravnoteže, koordinacije pokreta, vida... Ukoliko se pacijenti ne leče na vreme i adekvatnom terapijom, najveći broj njih za 20 godina prilikom hoda mora da koristi štap. Ako se neko razboli sa 20, to znači da će sa 40 godina morati da hoda uz pomoć štapa, kaže dr Obradović, što je sa stanovišta jedne mlade osobe i njenih bližnjih poražavajuće i neprihvatljivo.

– To je samo jedan primer invaliditeta, a oni su u multiploj sklerozi brojni i svi podjednako teški i onesposobljavajući. Ukoliko se pacijenti leče, tok bolesti je sasvim drugačiji, odnosno danas terapija omogućava da se tok bolesti znatno uspori, ublaži, neurološki deficit umanji, pa da pacijenti imaju dobar kvalitet života, osnivaju porodice, profesionalno budu angažovani, a ne u penziji, kao i da i ekonomski efekti za društvo budu povoljni. Danas je u Evropi registrovano čak 13 lekova za takozvanu relapsno-remitentnu formu bolesti, pri čemu se prema aktivnosti bolesti bira i odgovarajući lek. Terapija je maksimalno personalizovana pa ukoliko pacijent ima veliki broj pogoršanja i pojavu novih oštećenja na magnetnoj rezonanci preporučuju se lekovi sa naglašenim imunosupresivnim delovanjem – ističe dr Obradović.

Pažljivo i redovno praćenje pacijenata je ključno za uspešnost terapije jer ukoliko pacijenti i dalje imaju pogoršanja bolesti i nove lezije na magnetnoj rezonanci ne treba čekati, već lek zameniti efikasnijim. Svako čekanje i odlaganje terapije znači definitivan gubitak nervnih vlakana i neuroloških funkcija. Odnedavno, dodaje ona, pokazano je da pacijentkinje i tokom trudnoće mogu da primaju terapiju bez rizika po plod, i to glatiramer, što znatno smanjuje verovatnoću pogoršanja bolesti posle porođaja i omogućava im da postanu majke. Takođe, prvi put postoji lek za primarno-progresivnu bolest.

– Mogućnost lečenja u Srbiji je ograničena malim brojem lekova koje imamo na raspolaganju (interferoni i glatiramer – takozvani lekovi prve linije), i to je terapija za manje aktivne forme bolesti. Čak ni ovi lekovi nisu dostupni svim pacijentima. Preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja obezbeđena je terapija za 730 pacijenata, i to prema vrlo restriktivnim kriterijumima. U VMA se leči još 60 bolesnika koji imaju vojno zdravstveno osiguranje. Za one sa aktivnim formama bolesti nemamo obezbeđenu delotvornu terapiju, ni za one kod kojih prva linija terapija nije efikasna, a to je oko 50 odsto bolesnika – kaže dr Obradović, koja dodaje da se u VMA poslednjih deset godina za vrlo aktivne forme multiple skleroze primenjuje autologa transplantacija matičnih ćelija u kombinaciji sa imunoablativnim protokolom.

– Neophodne su promene u lečenju bolesnika u Srbiji i da lekovi za sve stadijume bolesti budu dostupni što većem broju pacijenata. Moramo da uradimo mnogo više za bolesnike sa multiplom sklerozom jer je to danas moguće – zaključila je dr Obradović.

Pored lekova koji deluju na mehanizme oštećenja, postoji i simptomatska terapija koja redukuje, a nekad i sasvim uklanja teške i neprijatne simptome bolesti, kao što su spazam nogu, loša kontrola mokrenja, zamor, depresivnost, bolovi, koja mora da bude sastavni deo plana lečenja svakog pacijenta. Svakodnevno vežbanje dokazano doprinosi boljem funkcionalnom statusu pacijenata i mora da bude obavezan deo lečenja.