Industrijska proizvodnja u padu

Lošem rezultatu ukupne industrije i ovog meseca najviše je doprineo sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, gde je zabeležen međugodišnji pad proizvodnje od 11,4 odsto. Iako je proizvodnja električne energije i dalje u minusu, rezultat je nešto bolji od onog ostvarenog na kraju marta. Naime, međugodišnji pad proizvodnje u martu je iznosio čak 22,9 odsto.

– Očigledno da se stanje u Elektroprivredi Srbije (EPS) malo popravlja – ocenjuje za „Politiku” Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.  

Ublažen je pad proizvodnje iz prethodnih meseci što može da ukazuje da je zaista došlo do oporavka proizvodnje u drugoj polovini aprila, kao što su to i isticali nadležni u ovom preduzeću, dodaje Nikolić. – Ali to očigledno nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad proizvodnje iz prethodnih meseci. U aprilu je došlo i do zastoja u nekim oblastima prerađivačke industrije. To su pre svega prehrambena industrija i proizvodnje derivata nafte. Zbog njenog visokog učešća u ukupnoj industriji, zbirni međugodišnji rezultat je slabiji. To znači da smo se sada vratili na isti nivo proizvodnje iz perioda januar–april prošle godine. Dobro je što je, desezonirano posmatrano, industrijska proizvodnja i dalje u plusu – podseća Nikolić.  

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da se iz ovog mesečnog saopštenja statistike može zaključiti da imamo izvesnih problema u industrijskom proizvodnji.

– Za loš rezultat je i dalje u najvećoj meri zaslužna manja proizvodnja u sektoru električne energije. Međugodišnji pad u aprilu, istina jeste manji nego u martu, ali to ne znači da su svi problemi u tom važnom sektoru energetike rešeni. Trajna stabilizacija proizvodnje električne energije će se desiti kada se reše problemi snabdevanja termoelektrana ugljem – ocenjuje Savić.

Poplave koje su elektroenergetski sistem zadesile u maju 2014. prvi su objektivni razlog zašto nema dovoljno uglja, a drugi razlog je subjektivan – rukovodstvo EPS-a nije na vreme obezbedilo nove otkrivke, odnosno dovoljne količine uglja, smatra Savić.

Takođe, statistika je juče objavila i jednu dobru vest. Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 1,2 odsto. Prva takozvana fleš ocena pokazivala je da je u prvom kvartalu taj rast bio nešto manji (jedan odsto). To je bio povod da se na stranicama „Politike” među ekonomskim ekspertima otvori rasprava da li je taj rezultat razočaravajući ili očaravajući.

Ljubodrag Savić kaže da je teško prognozirati koliko će do kraja godine iznositi privredni rast. Ministarstvo finansija planiralo je tri odsto, dok je doskorašnji premijer iznosio procene o znatno većem rastu.

– Trendovi pokazuju da nam nije dobro počela godina, ali to ne znači da je planiranih tri odsto nedostižno. Nezahvalno je u ovom trenutku prognozirati rast BDP-a jer meteorolozi kažu da nas čeka suvo i toplo leto. Može nam se ponoviti težak period suše od pre nekoliko godina, kada je i pad poljoprivredne proizvodnje bio katastrofalan, što je rapidno oborilo stopu rast BDP-a. Za poljoprivredne proizvođače godina je sa hladnim i ledenim talasom počela loše, a poljoprivreda ima veliko učešće u BDP-u – zaključuje Savić.