Prva trka „Milica”

Tog dana na programu će biti odmeravanje snaga najboljih trogodišnjaka ždrebaca i omica uoči „Derbija” 16. jula, a u planu su, po rečima organizatora iz Sportskog udruženja ljubitelja beogradskog hipodroma, ukupno četiri galopske i četiri kasačke trke. Jedna od njih zvaće se „Milica” sa nagradnim fondom od 130.000 dinara i trčaće se pod takvim nazivom prvi put u istoriji Careve ćuprije.

– Da. To je moja ćerka, trku sam nazvao po njoj. Kad je bila mala dolazili smo zajedno, zbližili smo se sa trenerima i džokejima, a oni su je onako malu, sa tek dve, tri godine peli na konja i smeštali u sedlo da jaše. Sećam se te njene sreće i ljubavi prema konjima, a to su sećanja za ceo život. To je bilo pre tridesetak godina, a kad smo se preselili u Beč, igrom slučaja isti konji i isti džokeji prešli su tamo na hipodrom „Frojdenau” i nastavili smo druženje. Milica je opet jahala konje – priseća se Draško Cimeša, sponzor trke prvog trkačkog dana.

Putevi su kasnije razdvojili oca i ćerku. Ona se vratila u Beograd, a on je posle mnogo godina provedenih u Austriji nastavio poslovnu karijeru na Tajlandu. Sada je na odmoru u Beogradu. Vest da ljubitelji konjskih trka nastoje da spasu i ovu sezonu i da ne dozvole da se trke ugase pročitao je u našem listu, još dok je bio na Tajlandu. Obradovao se kada je saznao da će se „Derbi” trčati i ove sezone.

– Kada sam došao, ćerka mi je rekla: „Tata, hajde da i mi učinimo nešto. Ja sam sa konjima odrastala. Nije to puno novca, hajde da pomognemo.” Nije joj dugo trebalo, pristao sam odmah, jer znam kakav značaj ima ovaj naš hipodrom, i to na ovom mestu gde postoji 103 godine. Tu je i tradicija Beograda, ovde su dolazili kralj i Tito, i predratna gospoda i posleratne vođe i glumci, sportisti. Ponavljam sebi, moramo to blago da sačuvamo, a u ime onih dana kada je moja Milica prvo sela na konja pa prohodala i potrčala dao sam ime trci po njoj – priča Draško Cimeša, iskreni ljubitelj ovog zdanja podno Košutnjaka, omeđenog Topčiderskom rekom, Senjakom i Adom Ciganlijom,

On poziva i druge poslovne ljude ne samo da se pridruže svima koji žele da pomognu da se hipodrom ne ugasi već i našu državu da učini poneki korak i da revitalizacije sportsko konjarstvo ali i sam hipodrom, a vrlo brzo bi se, kada se sredi stanje, našao i investitor, domaći ili strani, jer konjske trke svuda u svetu donose novac.

– Hipodrom bi bio izuzetno zgodan ne samo za trke već i za poslovne ručkove, tu bi dolazili stranci koji su ovde poslovno ili turistički, ambasadori – kaže Draško Cimeša.

Mogućnosti su velike, ali su važni i mali koraci, posebno oni prvi. Draško Cimeša je taj korak učinio.

Arhitekte „krčkaju” ideje za centar konjičkog sporta

Preduslov za godinama najavljivanu obnovu kompleksa na Carevoj ćupriji ispunjen je raspisivanjem arhitektonskog konkursa, a kako će projektantska ruka oblikovati hipodrom, biće poznato 29. septembra.

Već sad se zna da 27,4 hektara preko puta Čukaričkog rukavca neće menjati namenu niti će biti preseljen na drugu lokaciju, kako se to spekulisalo mesecima.

Sport će da caruje podno košutnjačke šume u sređenim i proširenim objektima: zgradama za upravu i administraciju, smeštaj i negu konja, edukativno-trenažnim centrom.

Počasna tribina se zadržava u izvornom izgledu i gabaritima, velika se obnavlja, a gledalište istočno od velike tribine povećava broj sedišta.

Nelegalno podignuti objekti koji godinama ruže kompleks biće porušeni, a u planu je i izgradnja pešačkog mosta preko Topčiderske reke, koji bi povezao hipodrom i javne zelene površine.

Zdanja koja budu sagrađena u toj zelenoj oazi na Čukarici neće prelaziti jedan sprat, a dozvoljeno je podići maksimalno 16.860 kvadratnih metara.

Pitanja na koja još nema odgovora jesu: ko će platiti sređivanje hipodroma, da li će JP „Hipodrom Beograd” upravljati kompleksom ili će grad, budući da mu to preduzeće pravi gubitke, tražiti novog gazdu koji će u centar konjičkog sporta ubrizgati finansijsku injekciju. D. M.